Караџић: Важно је, нема еуфорије

Последњи пут репрезентација ове земље на великим такмичењима је била прва - под именом СР Југославија, чиниле су је Србија и Црна Гора - још 2002. на Светском шампионату у Индијанаполису. Човек који је тада био селектор државног тима, Светислав Пешић предводиће Плаве и на Мундобаскету који у петак почиње у три азијске земље, Филипинима, Индонезији и Јапану. Све остало с обзиром да је између 21 година, логично – различито је.

Поприлична енигма је шта може да се очекује од репрезентације Србије – недостају чак четворица који би по рејтингу имала места у првој петорци, а један од њих је најбољи кошаркаш света Никола Јокић. И за земље са већом базом био би то хендикеп.

Наравно, сва пажња је усмерена на изабрани тим који ће репрезентовати Србију у Манили, по принципу кога нема без њега се мора и може. А није ни први пут да ћемо на великим такмичењима бити некомплетни...

Од тренутка када се репрезентација Србије окупила на припремама за Мундобаскет дошла је у жижу занимања барем поклоника кошарке у нашој земљи, то је сигурно уз индивидуална достигнућа Иване Вулете и Новака Ђоковића спортска тема број 1.

Директни актери поприлично су закопчани, али и људи који су везани за игру под обручима се устежу да износе своје мишљење, част изузецима...

Стеван Караџић, саветник у Шопрону, који је са покојним Ацом Петровићем био двојац Пешићевих помоћника у Индијанаполису прихватио је позив из Журнала. Узгред Караџић је био асистент и Душку Вујошевићу на Европском шампионату у Шведској 2003. и Драгану Шакоти на Мундобаскету 2006. у Јапану. Био је и селектор наше женске репрезентације, значи стручњак је са кредибилитетом.

- После дужег времена наш државни тим иде на велико такмичење без притиска јавности која је прошле године видела миљенике на победничком постољу европског првенства и кад је то изостало уследило је разочарење. Играчи сад не носе то бреме фаворита, прокламовани циљ је пласман на Олимпијске игре у Паризу 2024... а знам да су добро припремљени и да је атмосфера добра, тако да опуштено могу да делују из другог плана, што је увек боље.

Караџић продужава мисао:

- Ко је лани очекивао да ће Шпанија тријумфовати на Евробаскету? Мало ко. Према томе Србија може да буде једно од најпријатнијих изненађења.

Враћа се Караџић и на прошли Мундобаскет:

- Те 2019. смо причали само о финалу, а избацила нас је Аргентина у четвртфиналу, коју је наша јавност у том дуелу видела као аутсајдера. Важно је да сада те еуфорије нема.

Човек који је оставио кошаркашки траг најдубљи као играч Црвене звезде, потом и тренер црвено-белих и Хемофарма из најбољих дана, износи на чему заснива свој оптимизам.

- Никола Милутинов је по мени најбољи центар Европе, није био у фокусу јавности с обзиром да је био члан ЦСКА, а о Богдану Богдановићу не би требало трошити речи. Уз њих су и играчи са вишегодишњим евролигашким искуством, Марко Гудурић, Огњен Добрић, Вања Маринковић, па и Филип Петрушев...Они су имали улоге у тимовима чији су чланови.

Не бежи да изнесе и мане...

- Колико сам видео проблем је скок, не може да учествује само петица у борби за одбијену лопту, већ и остали морају да заграђују и дају допринос у борби под обручем.

А позиција плејмејкера, само је Стефан Јовић класични организатор игре? – прекинули смо Караџића.

- Трофеји су се освајали и без класичног плејмејкера. Уосталом, та улога се поприлично променила у савременој кошарци. Рецимо, у Индијанаполису када смо тријумфовали на позицији један су били Марко Јарић и Милош Вујанић, ускакао је по потреби и свестрани Дејан Бодирога. Јарић је био највише профилисан као плејмејкер, али и он је у основи скорер, као и Вујанић...

Караџић се потом вратио у садашњост:

- Гудурић је добар део сезоне играо у Фенербахчеу плејмејкера, Шпанци су са Лоренцом Брауном освојили Евробаскет, а није ни он класични плејмејкер на кога смо навикли. Сви могу да буду додавачи, елем Јокић је са позиције пет креирао игру Денвера, шампиона НБА лиге. Међутим, да не бих био погрешно схваћен јако смо ослабљени на том месту – одсутан је Мицић, најбољи играч Евролиге.

Завршио је са неком врстом поруке:

- Најважније је да играчи у саставу буду здрави, да се боре за сваку лопту и да се спремају само за сваку наредну утакмицу. Да не иду више од тога. Да не подлегну емоцијама као прошле године...када су нас Италијани „убили“ тројкама. Висок квалитет имамо и то – завидан. Са избалансираним улогама.