Финале баскеташког турнира "Ред Бул халф корт" у Београду 16. и 17. септембра

Светско финале највећег баскеташког турнира "Ред Бул халф корт" биће одиграно у Београду 16. и 17. септембра.

У саопштењу се подсећа да је Србија земља са богатом кошаркашком културом и земљи која је изнедрила многе легендарне асове.

Србија уједно обележава 100 година кошарке у 2023.

- Национални победници са пет континената и из 25 земаља окупљају се 16. и 17. септембра на Светском финалу на Партизановим теренима на Калемегдану, где желе да буду крунисани у краљеве 'стрит' игре 3џ3, што ће само употпунити празнични јубилеј игре под обручима у нашој земљи. Боје Србије браниће екипа 'Гардош 3x3', која је победила на националном финалу у Новом Саду - наводи се у саопштењу.

"Ред Бул халф корт" је глобално највећи баскеташки турнир са више од 15.000 учесника у 2023. години, а само једна екипа може да буде светски шампион.

- Прошло је тачно 100 година откако је Вилијам Вајланд, професор фолклора и народних спортова из Оукленда (Калифорнија) донео прву кошаркашку лопту у Србију. Одржао је у организацији Црвеног крста низ предавања и демонстрација америчких спортова у Београду и Новом Саду, а лопта коју толико волимо и даље цепа мрежице и пише историју.

Захваљујући отварању Соколске организације према екипним спортовима, као и жељи саме државе да се спорт протежира кроз школе, кошарка, почетком тридесетих година прошлог века, добија нови замах.

- Носилац готово свих кошаркашких активности у овом периоду је СОКО Краљевине Југославије, а његови чланови неуморно раде на усавршавању правила, побољшању услова за игру и тренинг. Нови спорт, до тада називан баскет бал, кошићева или кошикова добија своје домаће име – кошарка - подсећају организатори.

Круну кошаркашких такмичења до почетка Другог светског рата свакако представља Свесоколски слет у Борову 1940. године на коме је учествовало 170 играча и играчица подељених у четири старосне категорије.

- Женска екипа београдског Соколског друштва Матица осваја титулу првака државе, по мало чудним резултатом 2:0, услед лоших временских услова. Једини кош на утакмици постигла је Ружица Радовановић. У периоду до Другог светског рата, за развој и унапређење кошарке у Београду највише је заслужан Зденко Павић, са својом супругом Вером, Прочелник за такмичарске игре при начелству Савеза Сокола који је протежирао кошарку и кроз СОКО и кроз школски спорт. У оквиру београдског Сокола X формирао је кошаркашку екипу, а био је и главни организатор средњошколских кошаркашких турнира у Београду крајем тридесетих година прошлог века. Преводио је кошаркашка правила и радио на изградњи кошаркашких терена и кошева.

Први кошаркашки клубови формирали су се у оквиру фудбалских клубова као секције непосредно пред почетак ИИ светског рата.

- Масовно формирање клубова дешава се непосредно после окупације Краљевине Југославије, на пролеће 1941. године. Пре свих то су Матица, Омладинац, Саск, Избеглице, СК 1913, нешто касније и други: Баск, БСК, Митић, Обилић, БТК, БОБ. Играчи су бивши соколци и свршени средњошколци (М. Стефановић, Н. Поповић, И. Димић, Соколовић, С. Шапер, Б. Аксентијевић), као и група избеглица, врхунских кошаркаша, које је ратни вихор донео у Београд (Неферовић, Тешин, Путник, Ронац, Мађерух). Кошарка се за време окупације играла на Ташмајдану и Калемегдану, као и на теренима СК 1913 на Топчидерском брду (сада стадион ФК Црвене звезде). У септембру 1941. организује се првенство Београда, а на пролеће 1942. године оснива се и Српски савез кошарке и одбојке. За непуних годину дана савез има у чланству 23 клуба, а утакмице кошарке и одбојке укупно је у овом периоду гледало 15.000 људи. Председник Савеза био је полазник Вајландовог курса из 1923. године, Светислав Бата Вуловић - додаје се у саопштењу.

Кошарка се за време окупације играла у Београду, а по први пут утакмице су одигране у Шапцу и Крагујевцу.

- Пажњу привлачи велика гледаност, на утакмицама је било од 1.000 до 1.500 људи, а кошарка се играла свих ратних година, па и у августу 1944. непосредно пред ослобођење. Проглашавани су прваци Србије, а кошарка је дефинитивно освајала својом атрактивношћу, брзином и лепотом, и оне који су је играли и оне који су је гледали.

После Другог светског рата дошло је до великог успона репрезентације Југославије.

- И сада Србија као наследник одличја, има укупно из свих ера једно олимпијско злато, пет светских злата и чак осам европских злата. Када је у питању баскет, имамо олимпијску бронзу, чак шест светских и четири европска злата. Баскет је званично почео да се игра на највећим турнирима од 2012. године и Душан Булут био је један од пионира и прва светска звезда овог спорта, а каријеру је почео на 'Ред Бул Кинг оф д рок турниру'. Сада је време да неки нови момци крену његовим стопама, и то у Србији, на 100 година кошарке, на турниру Ред Бул халф корт - закључује се у саопштењу.