Почетна / Кошарка / Репрезентација

Вртлог чачанских емоција

У граду на Морави не престаје одушевљење од када се Алекса Аврамовић, један од хероја српског сребра у Манили, вратио
ФОТО: ФК Моцарт

Кажу да у Чачку испод сваког камена можеш да нађеш неког шутера. Али не и таквог крадљивца лопти. Чувена је и изрека да добри шутери перу руке у Морави. У дворани Борца крај ове реке, један локални кошаркашки мангуп летос је тренирао на 35 степени да би изборио место у репрезентацији на Светском првенству. Вратио се у родни град са сребром око врата и осмехом дугим као историјат чачанске кошарке. Дочек му је приређен на Градском тргу у Чачку, а сутрадан и у школи коју је похађао.

- Алексааааааааааа - заорило се у ОШ „Милица Павловић“ када се Аврамовић појавио да уручи донацију у склопу акције познате српске компаније. Опрема и спортски реквизити стигли су у фискултурну салу у којој је Драган Кићановић некада цепао мрежице, а данашњи основци скандирају ново име. Име човека који је прославио школу, град, шумадијску харизму...

Да су се у традиционалној хуманитарној акцији бројале украдене лопте и лудачки потези, а не поени и тројке, овај момак би сам донео милионе у фонд за развој школског спорта.

- Свима ћу вам потписати аутограме, свима! - покушавао је Алекса да се прогура до фискултурне сале.

У холу школе урамљене су слике славних спортиста који су седели у овим клупама, а редослед иде овако: Кићановић, па Аврамовић! Говорио је легендарни Кића: „Лакше ми је да играм против СССР-а него да добијем баскет на Желовом“, а Алекси је јуче било теже да се провуче кроз гомилу деце, него да чува Шаја Гилџуса-Александера.

- Колико има деце у школи? Више од 1.000? Одлично, вечерас потписујем, па шаљем свима - пет пута је поновио локални херој наставницима у зборници, а онда се присетио ђачких дана са учитељицом Весном, разредном Тањом...

Сећаш ли се која ти је била омиљена ваннаставна активност?

- Веронаука - као из топа је одговорио Алекса, а наставница му је показала слику са хора. - Па да, одувек сам волео да певам.

Деца су му отпевала „Весели се српски роде“, а осмех у овом вртлогу емоција није силазио са лица. Најшири није био ни на балкону у Београду, ни на Градском тргу у Чачку, већ на селфију са децом из ОШ „Милица Павловић“.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.