Марко Мариновић, некадашњи репрезентативац, сада помоћни тренер Светислава Пешића дружио се са децом из ОШ Момчило Настасијевић у Горњем Милановцу у акцији Фондације Ана и Владе Дивац којом се обележава сто година кошарке у Србији.
Занимљиво је да је Мариновић „у комшилук” стигао такође са дружења са основцима у Чачку.
- Алекса Аврамовић и ја смо учили у истој школи, у ОШ Милица Павловић” и сад смо били тамо. Рекао бих да је чак битније од наше медаље то да су се деца вратила кошарци и да ће их бити све више под обручима. Као што сам ја некада гледао Владу кад је играо за Лејкерсе и репрезентацију и почео да тренирам, тако ви сада гледате Алексу, Богдана, Милутинова и остале. Тако се ствара култ репрезентације који је веома битан – истакао је Мариновић.
Доскорашњи тренер чачанског Борца подсетио је да је пут до сребра био изузетно тежак.
- У једном тренутку смо били даље од Светског првенства, него што смо му били близу. Али били смо упорни, а знамо да је у томе предњачио селектор Пешић, нисмо одустајали и остварили најважнији циљ пласман на Олимпијске игре. На крају смо били сасвим близу златне медаље. Не треба да жалимо, сребро је вредно као злато. Момци су показали како се бори од првог дана турнира до последње утакмице и да смо имали мало више среће са повредама уверен сам да бисмо освојили и највредније одличје.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
