Мате Немеш (до 67) унео је радост у српски спорт и на овом СП. Тихи ас Пролетера остварио је оба циља, пласман на Олимпијске игре у Паризу и светску медаљу. Бронзана сија попут златне на турниру који, како добри познаваоци древног спорта кажу, никад није био јачи.
- Много сам срећан, не знам како да искажем емоције. Још на припремама сам циљао пласман у Париз. Искрено, после првог дана нисам веровао да ћу доћи до норме и одличја.
Бригу је донела повреда у четврфиналу против Кубанца Орта Санчеза, освајача злата?
- Повео сам, имао резултат. Кад ми је дошао на леђа и освојио два бода, снажно ме је гурнуо и одмах сам осетио бол. Указана ми је лекарска помоћ на струњачи и између две рунде, али се нисам најбоље осећао. Бол је био јак.
У репесажу сте сутрадан изгледали свеже, као нов, што би се рекло?
- Уследиле су терапије. Много ми је помогао физиотерапеут Влада Милошев, зналачки је одрадио шта је требало и осећао сам се много боље. Репрезентација је изузетан тим, радујемо се сваком успеху другара, бодримо и бринемо једни за друге. Сви су били уз мене, што ми даје посебну снагу.
Прва два ривала сте победили лако?
- Никад није лако победити. Ово је борилачки, индивидуални спорт и увек је тешко, поготово кад сви желе пласман на Игре. Број учесника био је далеко већи него лане. Био сам стрпљив и концентрисан, па ми Корејац Квон није представљао проблем, а ни Индијац Патил. Да се нисам повредио, сумњам да би ме Кубанац Санчез добио, пласирао се у финале и омогућио ми борбе у репесажу.
У Арени сте лане постали светски првак. Ваше борбе у репесажу подсетиле су на прошлу годину?
- Не поредим и не враћам се прошлости. Сећам се да ме је Румун Михут победио на „Геџи” 2019. и узвратио сам му кад је било од значаја. Противника за бронзу, изузетно квалитентног Киргистанца Исмаилова, победио сам у Будимпешти 2018. на Гран прију Мађарске. Знао је да сам повређен, што је уочио свако ко је посматрао борбу са Кубанцем. Хтео је да то искористи, али сам успео да се одупрем и победим. По тактичком плану, он је требало да први оде у партер, није се остварило, али је на крају исход био на мојој страни.
Сви чланови изабраног тима похвалили су припреме?
- Не могу томе ништа ни да додам, ни да одузмем,. Шпанија, Мађарска, Турска, да не набрајам, било је ужасно напорно, са много спаринога и све је дошло на право место, како смо планирали. Дуготрајно је, исцрпљујуће, али знам од малих ногу да нема резултата без добрих тренинга.
Кажу да сте синоним за стрпљење и самопуздање?
- Свестан сам да треба много да се ради и да се у рвању не може до резултата преко ноћи. Свака категорија је изузетна, нарочито олимпијска. Годинама сам био уз Давора Штефанека и чекао прилику. Кад је дошла, знао сам да је искористим. Кроз стрпљење се гради и самопоуздање. Резултати то најбоље потврђују.
Били сте учесник Игара у Токију. Шта да очекујемо у Паризу?
- Пласман на Игре са Светског првенства је огромна ствар. Тад нема притиска, припреме теку у миру. Довољно сам искусан и спреман да нападнем медаљу. Ако не буде повреда, могу се надати добром рвању. Токио је велико искуство и знам да могу до циља само уз огромну борбеност и посвећеност.
Пре Игара, једино велико такмичење наредне године је ЕП, фебруара у Букурешту. Хоћете ли учествовати?
- То није у плану. Нисам био учесник Европског у Загребу прошлог априла, јер сам се концентрисао на планетарни шампионат због норме, а мислима сам сад у Паризу. Зна се ко ће да ме замени. Биће добар тим и у Румунији, моћи ће до резултата.
Кад би и брат Виктор изборио норму, задовољство би било потпуно?
- Освојили смо доста медаља на великим такмичењима, али никад заједно. Можда ће Париз да буде шанса. Тамо је 2017. био светски првак. Битно је да се избори за норму. Можемо на Играма да имамо одличан и бројан тим, три норме су освојене, а уз Виктора је озбиљан кандидат и Миша Каџаја. Ако Георгиј Тибилов добије дозволу, имаћемо сјајну екипу. Увек сам био оптимиста.
ПОРОДИЦА ДОНОСИ СРЕЋУ
Мате је у Арени имао велику подршку, а међу навијачима била је комплетна породица.
- Супруга Вивиен дошла је са ћеркицом Миом и сином Бенетом. Били су и прошле године да ме подрже за освајање титуле, а Бенет је био беба. Лане и сада била је мама Пирош - каже сјајни репрезентативац.
Уследио је смех и наставак.
- У Арени је био и отац Тибор. Ово истичем јер ме је први пут гледао уживо. Виктора и мене није имао снаге да гледа ни преко ТВ екрана, налазио је себи неки посао и мама му је преносила дешавања са струњаче. Имао сам заиста сјајну подршку и то се не заборавља. Навијачи су ме бодрењем носили ка успеху.
ДЕЦЕНИЈА У ПРОЛЕТЕРУ
Много пута су браћа Немеш говорила да је најбоља одлука била прелазак из Сенте у Пролетер, откад је прошла деценија.
- Пролетер је најорганизованији клуб у Србији, има све селекције и сви би да обуку његов дрес. Задовољан сам и надам се да ћемо и даље освајати клупске титуле. Сећам се првих корака на струњачи, имао сам седам година и нисам размишљао о медаљама. Кад сам напунио 15, 16 година, кад сам видео да без струњаче не могу, мислио сам о успесима, али нисам никад могао веровати да ћу бити светски и европски првак. Порука за млађе је јасна, одредите циљ и уз рад, одрицања и упорност, остварићете планове - истакао је Мате.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
