Стојаковић: Највећи успех у каријери – рад са репрезентацијом

Огњен Стојаковић је у само неколико месеци два пута славио на највишем нивоу. У НБА лиги је уживао као шампион са Денвером, док се потом прикључио репрезентацији Србије и дошао до великог финала Светског првенства. У Манили није покупио и пехар као са Нагетсима, али та сребрна медаља њему, као и свим људима у домовини, значи нешто посебно.

- Дечачки сан ми је био да се нађем у репрезентацији Србије. Кошарка је религија. Када сам почињао са тренерским послом, размишљао сам о достизању тог циља – почео је причу Стојаковић за Денвер Пост.

Ако би неко помислио да упореди оно што је урадио са клубом на највећој сцени, у НБА лиги, са оним што му се догодило крајем лета са државним тимом, после ове изјаве би схватио да је то излишно:

- Рад у репрезентацији – то је највећи успех у мојој каријери!

У плавом тиму Стојаковић је срео нека позната лица са којима је радио пре него што је прешао Атлантик и, мало по мало, пробијао се до места асистента у стручном штабу Мајкла Мелоуна.

- Било је забавно видети их, какви су сада. Питао сам их да ли се сећају тога и тога. „Не!“ Имали су 14, 15 година.

Омиљени тренутак на турниру за Огњена је био када је Србија победила Канаду у полуфиналу.

- Тај моменат је био „вау“! Урадили смо нешто специјално, нешто јединствено. Постајеш свестан да ћеш заправо играти у финалу. Посебно с обзиром на то да нам нису давали много шанси пре турнира.

Све време током Мундобаскета, Стојаковић је био у контакту са Николом Јокићем, пријатељем и сарадником у Нагетсима.

- Знам како се осећао. Притискали су га са једне стране, притискали га са друге. У таквим ситуацијама, шта год да одлучи, као пријатељ и тренер мораш да прихватиш и подржиш га. Одлучио је шта је најбоље за њега у том тренутку и ја потпуно подржавам.

Јокић је сигурно био одушевљен и чињеницом да је Стојаковић поздрављен од стране српских навијача који су се нашли испод балкона Градске скупштине.

- Бити на балкону... Схватиш колико си радости и среће донео свим тим људима. „Ово је више од игре“. И онда сам почео да размишљам, сетио сам се да сам пре 20, можда 30 година, ја био један од клинаца у тој маси, гледао српске кошаркаше – додао је 41-годишњи Београђанин.

Био је на шампионској паради у Денверу, на прослави светског сребра, тако да има право на мишљење о дебати која је кренула од атлетичара, Ное Лајлса, на тему зашто НБА прваци себе називају светским шампионима. За Огњена је ова прича смешна, с обзиром да, како каже, ФИБА и НБА немају чак ни иста правила.

- За мене је одговор једноставан. На основу назива такмичења које играш, шампион си тог такмичења. На Светском првенству си светски шампион. На Европском шампионату, европски. У НБА – НБА шампион. Ако играш Олимпијске игре, ти си олимпијски првак.

Кад смо већ код Игара у Паризу... Да ли ће Огњен Стојаковић бити тамо као члан стручног штаба репрезентације Србије која је пласманом у финале Мундобаскета изборила и играње на највећој спортској смотри.

- То је више питање за тренера Пешића. Ако ме позове, сигурно ћу доћи!