Тибилов: Медаља за српски народ

Кад смо по завршетку сениорског Првенства света у рвању разговарали са Ненадом Лаловићем, председником Светске рвачке федерације (УВВ), дошли смо и до имена Георгија Тибилова, Руса који од почетка године брани боје репрезентације Србије. Освојио је треће место на Европском првенству, априла у Загребу.

- Невероватан је, одличан, има шампионски менталитет - казао је Лаловић.

А, пре Загреба, кад смо у присуству Жељка Трајковића, челника Рвачког савеза Србије, упитали Тибилова шта очекује на дебију за српски тим, лаконски је одговорио.

- У Загребу хоћу да освојим медаљу, то је мој циљ!

Пет дана до почетка Светског првенства у београдској Арени није се знало да ли ће Тибилов да се бори у категорији до 60кг, која је олимпијска, или у 63.

- Надао сам се да ће руски Олимпијски комитет проследити дозволу да се борим у олимпијској категорији. До тога није дошло, а ја сам задовољан са оствареним. Верујем да ће МОК донети одлуку до квалификационих олимпијских турнира наредног пролећа и да ћу се наћи на листи бораца за Игре у Паризу.

Медаља сија златним сјајем?

- Срећан сам и веома задовољан, освојио сам другу медаљу за Србију и много ми значи. Спремао сам се за наступ у 60 килограма, регулисао телесну тежину и онда је речено да не могу да наступим и да немам дозволу за олимпијску категорију. То ме није поколебало, напао сам и освојио медаљу у 63 килограма.

У три прва меча били сте супериорни, износили ривале са струњаче, у мечу са Мамадовим, изгубили сте финале?

- Нисам добро „направио” хватаљку, успео је да се измакне. Да сам боље одрадио партер, пласирао би се у финале. Увек дајем максимум и никад се никоме нисам предао. Не могу да жалим, није моја категорија и надам се да ћу све надокнадити у наредном периоду.

Ваши противници из партера окрећу за два бода, ви противнике из захвата, носите на руб струњаче и бацате за четири поена?

- Тако сам радио и раније, у млађим категоријама. Није то једини начин да из партера дођем до бодова, али је доминантан и улива велику дозу самопуздања. На свако такмичење излазим максимално спреман, јер желим да победим.

Чули смо кад су чланови УО РСС рекли да остављате срце на струњачи и да никад тренера нисте упитали, ко је и какав наредни противник?

- Победио сам Салимова техничким тушем, потом Мохамадиа, па Лизатовића, сви су старији и искуснији, али, не гледам ко је на супротној страни. Увек хоћу највише, желим врх и не занима ме просечност. Кад сам на струњачи, размишљам како да дођем до тријумфа. Тако је и у глави противника. Мислим да сам у праву.

Тренери вас хвале, на припремама сте били максимални?

- Сви смо, у Шпанији, Мађарској и Турској били одлични, имали смо доста спаринга и морам да похвалим атмосферу и заједништво. Имамо добар тим, делује како треба и на струњачи и мимо ње.

Били сте трећи на Европском првенству априла у Загребу, сад на Светском шампионату у Београду и коме иде захвалница?

- Јасно ми је питање - насмејао се Тибилов. - У односу са Рвачким савезом и са свим људима у српском рвању, не могу ништа рећи, осим чињенице да сам веома задовољан. Ако могу, желео бих да захвалим председнику Жељку Трајковићу и оно што је учинио за мене, не могу да искажем ни на матерњем језику. Увек је за мене био ту. Хвала репрезентативним тренерима и посебно Ђорђу Миолском и Душку Попетру, из омладинске школе Пролетера, који су ме први прихватили и подржали до неба. Узвратио сам са две медаље у кратком временском интервалу, за гостоприсмтво и пријем, биће још више.

За све у српском рвању ваша бронза сија попут злата. Зна ли се коме сте наменили медаљу?

- Желео сам најсјајнију медаљу, али сам задовољан и бронзом. Конкуренција је била жестока и на највишем нивоу, и то треба истаћи. Медаља је посвећена српском народу и код мене дилема не постоји. Кад сам чуо како ме са трибина подржавају и скандирају име, знао сам да ћу до одличја. Све што сам урадио на шампионату, учинио сам за људе који су од првог дана били уз мене и, наравно, за Србију.

Следи одмор, како намеравате да га проведете?

- Како, па то се зна. За неколико дана идем у Русију у породични дом, код маме Изабеле и сестре Тамаре. Честитали су ми на медаљи, чекају да ме загрле. Поносне су на ово што радим и увек су огромна подршка. Кад почну припреме, бићу на прозивци - рекао је Георгиј Тибилов.