(Од нашег извештача из Улциња)
Улцињска бајка траје. После страховите суботње кише, небо се у недељу разведрило изнад Улциња. Сунцем обасјан, град са највећим срцем на свету прихватио је у загрљај фудбалске асове и олимпијске шампионе, емотивно дирнуте, пажњом домаћина - одушевљене… Јуче су се облаци вратили, али је због топлијег времена расположење спортских легенди постало још израженије.
За добро расположење заслужан je Павле Пепђоновић. Колико само енергије има овај човек… За сваког фудбалера – лепу реч, с подједнаким поштовањем беседи без обзира на имена и презимена легенди које је угостио.
- Природно је да смо фактор изненађења изгубили прошле године, али ове имамо већи број нових учесника, уз оне – прошлогодишње. Ни сами нисмо знали како ће се све развијати. Међутим, кад је добра енергија и бог је све то подржао. Јер, киша је три-четири недеље лила као из кабла, а ми смо сада имали пролеће на дан отварања. Огромна концентрација емоција... Тешко је објаснити, али, факат је да се у Улцињу догодио леп живот. А, леп живот чине поштовање, гостопримство, искреност, љубав... без икаквог интереса. То се прошле године догодило спонтано, а ове године је нешто друго...
Пазарци предали дрес Павлу Пепђоновићу (ФОТО: З. Стојадиновић)
Posted by Sportski žurnal (zvanična stranica) on Понедељак, 27. новембар 2023.
По ко зна који пут, Павле Пепђоновић је и јуче желео своју улогу у мегаломанском подухвату, да сведе на ниво свих осталих Улцињана.
- Нема никакве философије, не може један човек ово да организује. У габаритима једног човека је породично весеље... Овде су сви Улцињани допринели да ово успе... Улцињ је посебан град што се народа тиче, мултинационалан, шарени смо... Друго, Балкан је такав – шарен, свакакав, и сви су дошли у Улцињ: Босанци, Срби, Хрвати, Македонци, Црногорци, Албанци... Треба да уживамо и да будемо поносни. Послали смо заједничку поруку у свет: заједништва, љубави, мира. У овом лудом времену кад живимо брзо и кад нема времена, ово је огромна димензија која припада свима. Сви хотелијери су све дали гратис, никоме нисмо слали захтеве...
Гудељ, Баждаревић, Хаџибегић, Караси, Славнић... сваки од готово 200 гостију, на сваком кораку, захваљивали су човеку који их је спојио после деценије, две, три...
- Страх ме је да не полудим од свега овога... Камен, по камен – тврђава... Покојни отац и мајка говорили су ми увек: Павле, кућа се не гради од темеља, него од пријатеља!
Данас тих спортских пријатеља у Улцињу има прогресивно више хиљада нових...
ЖУРНАЛА НИ ЗА ЛЕК
Улцињ није мали град, приличан број киоска продаје штампу... Али, не верујући фудбалским ветеранима да не могу да пронађу Спортски журнал, јуче у друштву Сенада Жупљанина, кретох у потрагу за толико траженим и драгоценим примерком новине коју пре два дана похвалише Дритан Абазовић и Павле Пепђоновић, између осталих...
- Нема!
- Нема!
- Нема!
- Нема!
- Нема!
- Има...
Купићу све – рекох усхићено и тренутак касније се разочарах:
- Има само један...
Колико примерака уопште добијате?
- Два – рече продавачица поносно, јер, киоск до њеног уопште и не добија најтраженију новину у Улцињу...
Тај један примерак, агилни и поносни фоторепортер Сенко Жупљанин, „изнајмљивао“ је као у библиотеци најтраженију књигу...
MONDIJAL PRIJATELJSTVA u Ulcinju FOTO: Senko Zupljanin
Posted by Sportski žurnal (zvanična stranica) on Понедељак, 27. новембар 2023.
СРЕЋКОВИЋ: НЕМА НИЧЕГ ТЕЖЕГ ОД ПОСЛА СУДИЈЕ!
Матео Беусан, Салем Пролић, Борисав Безјак, Липовац, Рајко Фолић и Добривоје Срећковић (83), група мала, али одабрана, представљала је у Улцињу судијску струку старе Југославије... Расположени за шалу у сваком тренутку, присећали су се и тешких момената. Добривоје Срећковић је у подгоричком тунелу могао и живот да изгуби због - ни сам није знао чега... Будућност је водила 2:1, а после дуела Воротовића и Слишковића у 85. минуту Срећковић је досудио једанаестерац за Хајдук. Сплићани су у 89. минуту постигли и трећи гол и победили.
У тунелу се догодило нешто страшно: нападнут је судија, брутално до те мере да се после буђења из коме питао шта се догодило. Поломљена му је вилица, разбијено дно левог ока, оштећен леви бубрег, крв у мокраћи, потрес мозга – установљено је у крагујевачкој болници, а из титоградске у којој је преноћио и отпуштен сутрадан стигло је тада обавештење да није био ни евидентиран као пацијент!
- Нисам знао ни да ли се утакмица завршила уопште. А, јесте... то се догодило у тунелу после утакмице... После тога 39 година нисам долазио у Црну Гору...
Коначно је Срећковић стигао у Црну Гору, овог пута као гост Мундијала пријатељства у својству некадашњег арбитра.
- Најтежи рад у спорту јесте суђење! Нема ничег теже у фудбалу него бити судија – закључио је Добривоје Срећковић...
ДРУЖЕЉУБИВЕ ЛЕГЕНДЕ РАДНИЧКОГ
Да се на Пристану у Улцињу с разгласа чује химна навијача Радничког из Ниша?! То нико није могао да очекује! А чула се, још како…
- Одушевљен сам! Не само да сам срео старе фудбалске пријатеље, него смо се присетили дана кад је играо фудбал тотално другачији од данашњег. Уз све то, сви су позитивни и поносни на оно што су урадили у својим каријерама – искрено одушевљен био је Слободан Халиловић, легенда Радничког, један од заслужних што је нишки клуб тада назван Реалом са Нишаве!
Као илустрација пријатељства, готово на силу, увлачење међу њих легендарног “романтичара” – Турудије!
- Хајде, седи са нама, Нишлије су познате као дружељубив народ. Ево, Дуца (Душан Пешић) ће да потврди – расположен је био Халиловић.
И заиста, тренутак касније, сви за истим столом наставили су дружење: Миленковић, Халиловић, Турудија, Пешић, Љубановић, Бојовић…
ДИРЉИВ СУСРЕТ КРМПОТИЋА И ВОРОТОВИЋА
После ко зна колико, срели су се десни и леви бек Црвене звезде: Златко Крмпотић и Зоран Воротовић… Син Зорана Воротивића – Влада, пронашао је у мобилном телефону и новинску фотографију са утакмице Црвена звезда – Будућност на којој се види како његов отац Зоран у дресу Подгоричана – бежи Златку…
- Где бежи, ја тај дуел добијам – није се дао Крмпотић иако се вероватно и присетио да је било другачије…
Зоран Воротовић је такође био расположен, на добром је путу да победи тешку болест, а то су му од срца пожелели сви.
И МАЧКА ОСЕТИЛА ЉУБАЗНОСТ
Љубазни су Улцињани и та љубазност осећа се на сваком кораку. Таквим понашањем зраче и организатори Мундијала пријатељства, пре свих Вилдана Чичић. У загрљају даме која је успела да организује смештај и путовања за готово 200 гостију, нашла се усред програма мачка којој је очигледно пријао загрљај…
МЕША ПАО У СЕВДАХ
На гала вечери у част легенди песме су погодиле многе од њих… У центру пажње нашао се у једном тренутку Мехмед Меша Баждаревић! Кад су се зачули стихови песме. “ Да Миљацка мостове однесе”… устао је Меша, подигао обе руке као кад је некад славио голове и победе у дресовима Жељезничара и репрезентације Југославије…
ПРЕМИЈЕРА ФИЛМА
Мундијал пријатељства има и културолошки значај. Синоћ је у Дому културе Улциња премијерно приказан документарни филм “Улцињски Мундијал пријатељства – више од игре, више од живота”.
ОД ФОТОГРАФИЈЕ ДО СТРУЧНЕ АНАЛИЗЕ
Срдачност госта и љубазност домаћина, оно што стално понавља Павле Пепђоновић илустровано је сусретом Улцињанина Василија Радића, дипломираног новинара који је свет новинарства заменио радом у Војсци Црне Горе и Станислава Карасија, легендарног голгетера Црвене звезде и југословенске репрезентације.
Од фотографије за успомену стигли су до приче на тему Улциња, фудбалске репрезентације Србије, Црвене звезде. Наравно, Стане је причао, а војнички васпитан, Василије је слушао легендарног аса…
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
