Почетна / Кошарка / АБА лига

Миљеновић од Канаде и САД до најбољег стрелца Супер лиге

Борбени бек ове сезоне игра за Мегу, која је тренутно шеста у АБА лиги
ФОТО: И. Веселинов

Пандемија вируса корона спречила га је да досања свој кошаркашки сан и заигра у НЦАА лиги. Међутим, то није обесхрабрило Стефана Миљеновића, који је са ореолом најбољег стрелца Суперлиге Србије са просеком од 21,8 поена по мечу, из дреса ОКК Београда минулог лета стигао је у редове Меге, чврсто решен да испуни своје циљеве у игри под обручима коју толико воли.

Борбени бек игра своју прву сезону у регионалном такмичењу, али и поред мањка искуства дао је велики допринос одличним резултатима Меге на старту сезоне која је са пет победа и четири пораза на шестом месту АБА лиге.

- Изузетно добро играмо, а то је пре свега последица великог рада на тренинзима. Утакмице у којима смо поражени, губили смо на једну лопту, али смо показали да са свим екипма у лиги можемо равноправно да се носимо. Атмосфера у екипи, за коју је задужен капитен Плавшић је сјајна. Сви смо млади и сви имамо велике амбиције. Зато је сваки тренинг интезиван као да имамо утакмицу против најјачег противника. Велика је борба, конкуренција је здрава и то нам помаже да играмо добро. Све екипе су далеко искусније од нас, а ми то морамо да надокнадимо великом агресивношћу и борбеношћу и за сада у томе успевамо -констатује Миљеновић.

Двадесетдвогодишње бек пред себе је у овој сезони поставио јасне циљеве:

- Пре свега да напредујем, да се играчки усавршавам и развијам, за шта је Мега као клуб идеално место. Желим да се покажем у најбољем могућем светлу и својим играма помогнем екипи да оствари што боље резултате.

Кошаркашки пут Стефана Миљеновића био је поприлично необичан с обзиром да је рођен у Канади, на Нијагариним водопадима. Кошарку је заволео уз шест година старијег брата Александра, а почео је да тренира када је имао 11.

- Главна асоцијација на детињство је хладно време и много снега – почео је причу Миљеновић. - Али, имао сам добро школовање, прилику да усавршим језик. С обзиром да даље кошаркашко усавршавање није имало перспективу у Канади, са само 15 година одлучио сам да се одвојим од породице и у средњу школу одем у Америку.

Миљеновић се преселио у Мејн, похађао је Ли академију, где је провео две и по године:

- Отишао сам из Канаде, али од хладног времена и снега нисам могао да побегнем. У почетку ми је било јако тешко да се привикнем на све. Популација је била мала, никога тамо нисам имао, а породица ми је била удаљена 12 сати вожње. Екипа није имала неке запажене резултате, али сам те друге сезоне пружио запажене игре. Имао сам одличну статистику па сам изабран међу 25 најбољих играча у државама Масачусетс, Њујорк, Њу Хемпшир, Мејн, Конектикат и Вермонт.

Уследила је нова селидба, на познати средњошколски програм Хусак у Њујорку:

- То све води наш човек, бивши кошаркаш Раде Џамбић. Он регрутује играче и прави тимове. Тако сам и ја стигао у Хусак. Поред чињенице да сам био одличан ђак, имао сам и веома добру сезону. Било је доста интересовања и очекивао сам да ћу пронаћи добар колеџ.

Пошто је имао све одличне оцене, Миљеновић је био близу одласка на чувени Универзитет Јејл, али до званичне понуде никад није дошло. Завршио је на Универзитету Слипери Рок у Пенсилванији, али у Другој дивизији НЦАА лиге никад није заиграо:

- Због пандемије вируса короне, отказана је читава сезона. Мало је рећи да сам био разочаран.

Ипак, Миљеновић је кроз селективне кампове, док је боравио у Америци имао прилике да се надмеће са неколицином играча који су стекли статусе звезда у НБА лиги:

- Играо сам против много играча који су завршили у НБА. Међу најпознатијима су Ар Џеј Берет и наравно Шај Гилџус Александер. И тада је био велика звезда, али нисам имао превелики респект, били су то занимљиви дуели. Већ у то време сви су знали све о њему и сећам се да је имао невероватну дозу самопуздања.

О плановима за будућност Миљеновић каже:

- Волео бих да играм у Шпанији. Много ми је о томе током прошле сезоне док сам био у ОКК Београду причао тренер Вуле Авдаловић. Имали смо јако добар однос. Имао је много поверења у мене и много тога ме је научио. Била је то његова прва година на челу стручног штаба и моја прва сениорска сезона. Нашли смо се да помогнемо један другом и све то је одлично функционисало. Због његових искустава и бројних прича заиста бих желео да се окушам у Шпанији - закључио је Миљеновић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.