Брегар матирао екипу

Кажу стручњаци да је математика дивна наука, бројке говоре више од било које речи и нема тог описа који би боље истакао чињенице и поткрепио доказе.

Поглед на званичну статистику и учинак репрезентације Србије на Светском првенству дословно ће натерати човека да обрише наочаре, попије јачу кафу, умије се хладном водом... И погледа поново.

Док очи у неверици посматрају бројке, прво виде да је Србија шутирала 240 пута и постигла 141 гол на шест утакмица, што је у просеку 23,5.

Кренимо од крила која су укупно постигла 36 голова, додуше нису ни имала превише лопти. Сања Радосављевић и Александра Стаменић су биле одличне током првенства и њих две су на левој страни постигле 26 поготка, док је десна страна само десет пута затресла мрежу ривала. Искусна Наташа Ловрић, са прилично великом минутажом, постигла је само два гола на шест утакмица! Млада Дуња Радевић је искористила прилику и била прецизна осам пута.

За рубрику веровали или не, репрезентација Србије је на Светском првенству имала само девет контри, од чега је шест реализовала. И свих девет је имала против Чилеа! У преосталих пет утакмица наша селекција није успела да истрчи ни једну!

То може да поткрепи и чињеницу да је Србија дефинитивно имала најспорију екипу на шампионату. Тромо, неконтролисано и без снаге, пре свега наши бекови, изгледали су као да се муче, па су из немоћи улазили у контакт, фаул, како би можда тако дошли до даха.

Наравно, апсолутно највећи кривац, поред лоше физичке припреме играчица, је селектор Урош Брегар. Без идеје и храбрости да мења, бесомучно је форсирао исте играчице и кад је било евидентно да им не иде, да су уморне и ван ритма. Уосталом, Брегар је бирао овај тим, па нема ни права да се жали на лошу физичку припрему, јер можда је имао и спремније, експлозивније играчице, али...

Кад смо код бекова, на шест утакмица постигли су само 21 погодак! Анђела Јањушевић је на свакој утакмици играла готово све време, од ње се очекивало да шутира споља, коначно експлодира, али уместо тога она је улазила у дуеле и првенство завршила са само 14 голова. Први леви бек, Емилија Лазић била је прецизна само седам пута, од тога једном са девет метара, док је Вукајловић погодила мрежу ривала једанаест пута, шест у последњем мечу против Јапана.

Једини бек који је заслужио све похвале за игру, и борбеност је Јована Јововић. Нови лидер нашег тима је постигла двадесет голова, имала 32 асистенције и играла одлично у одбрани. Међутим, Урош Брегар није имао ни мало такта, најбољу играчицу није ни одмарао, играла је сваку утакмицу готово шездесет минута, и одбрану и напад, да би на последњем мечу колабирала од умора.

Марија Лаништанин је добијала прилику, али ни она се није усуђивала да шутира са девет метара. На клупи су биле Теодора Величковић, апсолутно неискоришћена на овом првенству и болесна Теодора Мајкић коју Брегар није желео да замени иако је имала јаку прехладу. Такође, једно од питања је зашто селектор није повео још једног или два бека, зар је стварно мислио да ће са само пет играчица успети да одигра у јаком ритму.

Кад је реч о голманима, позитивно је штп је прилику добила Моли Кубина. Млади чувар мреже је могла да осети драж Светског првенства и брани најбољим шутерима света. Међутим, ту срећу није имала Марија Симић, која је преседела на трибинама. Уместо да њу „убаци у ватру”, да се нађе очи у очи са светским играчицама, он је Марију Чолић превише држао на голу. Истина, бранила је добро, али ништа конкретно екипа није добила тим одбрана, нити је захваљујући њима победила, нити поправила пласман.

И поново ће се покренути прича да је тим подмлађен, да је екипа нова, а осим Лазић и Јововић, читава прва постава је сачињена од искусних играчица. Чак и промене које је вршио биле су првенствено са Вукајловић и Лаништанин, које су већ дуго у репрезентацији.

Да ли треба додати катастрофалну стратегију да се екипа подмлади и укључе нове играчице на последњем великом такмичењу који води на Олимпијске игре. Никада ни једна селекција није на крају олимпијског циклуса променила екипу и одустала од борбе за највећу светску смотру спорта.

Најгори резултат икада је довољно рекао, бројке су оголеле и главнину проблема, зашто је освојено 21. место, на реду је да Урош Брегар каже оно што читава српска јавност очекује и што би после свега урађеног у последње три године било једино часно, исправно и морално.