Боравак у родном граду, Петар Јекић, некадашњи фудбалер крагујевачког Радничког, али и Бадњевца, односно Реала са Нишаве, искористио је да посети и стадион „Чика Дача”, одакле је кренула његова играчка каријера. Учинио је то у друштву 14–годишњег сина Николе, члана славне Борусије из Дортмунда, који важи за један од највећих талената који се икада појавио у Немачкој. Видљиве су, код старијег Јекића, биле емоције кад је закорачио на травнати терен ...
- Заиста ми је срце све више дрхтало како сам се приближавао терену и одмах ме вратило у ту 1992. годину, кад сам са нешто више од 17 година дебитовао у Радничком, у утакмици са чачанским Борцем, који је у то време имао изузетно моћан тим, са Милованом Ђорићем на клупи. Добио сам поверење Драгана Попадића, чиме је крунисан мој рад од малих ногу и све оно што сам имао прилике да учим од пре свих Александра Вукотића, који је био далеко испред тог времена и Славољуба Пауновића. Свеукупно, провео сам неких 15 година, ето у тренутку много тога ми се вратило у мисли, једно дивно време проткано жељом за успехом и афирмацијом, као код већине дечака са ових простора - истакао је Петар, који већ дуже време ради и борави у Немачкој.
Јасно, сада су времена другачија, заправо, наследник Никола је у центру пажње, бар то тако делује. Приметно је било и да је био веома задовољан посетом крагујевачком здању, као и поклонима од стране матичног клуба свог оца.
- Лепо ми је овде на стадиону и уопште у Крагујевцу, волим кад дођем у Србију. Свидео ми се дрес Радничког 1923, али и оно што сам видео у просторијама у којима су боравили Филип Костић, Лука Миливојевић и многи други. Са оцем пратим колико то могу како игра Раднички 1923 и волео бих да будем на некој утакмици уживо - напоменуо је Никола.
Овом младићу многи предвиђају изузетну каријеру, свесни су у Дортмунду какав драгуљ имају у својим редовима. У његовом узрасту, Борусија је прва у лигашком делу на крају полусезоне, на табели је иза себе оставила и Шалке, имењака из Менхенгладбаха, Бохум, Келн, Бајер Леверкузен, Есен, Дуизбург и друге, а Никола је са девет голова на 11 мечева водећи стрелац такмичења. Неретко игра и у годину дана старијој селекцији, са петнаестогодишњацима, а недавно је голом у финалу великог турнира у Холандији донео победу свом тиму. Наставио је са установљеном праксом добијања признања намењених најбољим појединцима турнира широм света.
- Омогућени су му заиста добри услови за рад и напредак, све више сегмената се укључује у његову каријеру. И те како, супруга Љиљана и ја, водимо рачуна о свему, пре свега не дозвољавамо нити једног тренутка да на бази тог талента и неке преознатљивости одскочи у неку другу крајност. Желимо да увек буде чврсто на земљи и максимално посвећен раду и жељи за упијањем нових сазнања. Везни је играч, тренер га види на позицијама „шестице”, „осмице” и „десетке”, подједнако добро игра обема ногама, а изузетан квалитет му је читање игре у противника и предвиђање места на коме треба да буде како би дошао до лопте. Без обзира на све, има још доста тога да прође до циља који се прижељкује.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
