Почетна / Фудбал / Репрезентација

Година успешних жена

Журналов први избор најбољих српских фудбалерки у иностранству
ФОТО: ЕПА/А. Силађи/ФК Челзи, ЦСКА, Зенит, Фјорентина

После 32 године избора најбољих српских интернационалаца, Спортски Журнал отвара нову страницу и поглавље историје нашег фудбала. Први пут бирамо најбољу српску фудбалерку у иностранству.

Као и мушкој репрезентацији и у женској селекцији преовладавају фудбалерке из иностраних клубова. Напредак наших жена показује и све веће присуство у клубовима најјачих европских лига. Нису бројне колико мушке колеге, али ако наставе да напредују као претходних година нема сумње да ће брзо преузети бројчану доминацију.

Професионалне лиге жена су све заступљеније Старим континентом. Доминација које су имале скандинавске земље као предводнице фудбала жена преузеле су земље са југа Европе, Шпанија и Француска, а ближи им се и Италија. Енглеска Супер лига успешно копира Премијер лигу и постаје најјатрактивнија лига жена, мада по квалитету још није на нивоу Немачке. Убрзано напредују Русија, Португалија, Турска, Мађарска, Израел...

У већини тих земаља успешно играју српске фудбалерке и освајају трофеје. У прегледу за 2023. задржали смо се на избору само пет најбољих. Све су дуже од деценије репрезентативке, а играма широм Европе утабале су пут младом таласу који би у наредним годинама требало да утиче на проширење листе.

1. Јована Дамњановић (Бајерн)

Са Бајерном други пут освојила Бундеслигу жена, поново на трону после 2021. У Лиги шампиона домет је било четвртфинале и доста несрећна елиминација од Арсенала. Једина српска фудбалерка са трофејом Лиге шампиона, освојеним 2014. са Волфзбургом, у протеклој години је у првенству и Купу Немачке и Лиги шампиона играла 27 утакмица и постигла осам голова. Повреда која се „враћала“ више пута спречила ју је да има бољи учинак. Занимљиво да је ефикаснија у другој половини године (6) иако јој је тренер Бјанка Рех променила позицију и поставила за „другог шпица“ са више обавеза у средини терена. Уговор са Бајерном продужила до лета 2025. године.

СТАТИСТИКА У 2023.

УТАКМИЦЕ: 27

ГОЛОВИ:      8

АСИСТЕНЦИЈЕ:      0

2. Јелена Чанковић (Челзи)

Енглеска је пета земља у којој је освојила шампионску титулу после Србије (Спартак), Шпаније (Барселона), Мађарске (Ференцварош) и Шведске (Росенгард).  Освајањем „дупле круне“, Супер лиге и Купа Фудбалске асоцијације, личну колекцију трофеја повећала је на 20. Није јој додала и Лига куп, Челзи је у финалу поражен од Арсенала. У 2023. за Челзи одиграла 21 утакмицу, постигла два гола и уписала пет асистенција. Због повреде је мање играла током јесени, у Лиги шампиона се ни једном није појавила, што је и највише утицало да са два „тешка“ трофеја ипак остане на другом месту, иза сестре од тетке. 

СТАТИСТИКА 2023.

УТАКМИЦЕ:            21

ГОЛОВИ:      2

АСИСТЕНЦИЈЕ:      5

3. Александра Лазаревић (Зенит)

Некадашња фудбалерка нишког Металца годину је годину украсила освајањем првенства и Супер купа Русије. Трећи трофеј измакао јој је поразом у финалу Купа од ЦСКА (1:4). Некадашња фудбалерка нишког Металца дала је велики допринос успесима клуба из Санкт Петербурга. У првенству је играла 22 утакмице, 20 почела у стартном тиму, учествовала у 19 победа и претрпела само један пораз. Додала је још четири меча у Купу. Са српском репрезентативком у тиму Зенит у првенству гол није примио на 17 утакмица. Изостанак Русије из европских такмичења ускратио јој је резултате на највећој сцени и можда бољи пласман.

СТАТИСТИКА 2023.

УТАКМИЦЕ:            26

ГОЛОВИ:      0

АСИСТЕНЦИЈЕ:      0

4. Невена Дамјановић (ЦСКА)

Некадашња фудбалерка суботичког Спартака другу годину заредом је у дресу ЦСКА подигла пехар Купа Русије. До Супер купа није могла поред Зенита. Као заменик капитена чврст је ослонац тима. С позиције штопера је на 27 утакмица у првенству постигла једанаест голова и још један на четири утакмице Купа Русије. Са српском репрезентативком у тиму тим из Москве је остварио 23 победе, а на 15 утакмица није примио гол. Као и саиграчици из репрезентације из Зенита немогућност ЦСКА да игра у кваливикацијама за Лигу шампиона спречио ју је да се још више истакне.

СТАТИСТИКА 2023.

УТАКМИЦЕ:            32

ГОЛОВИ:      12

АСИСТЕНЦИЈЕ: 0

5. Милица Мијатовић (Фјорентина)

Мимо обичаја годину завршила без трофеја. Фјорентина је прошлу сезону завршила на четвртом месту, док је у Купу Италије домет био четврфинале. Јесен је боља, Виола зимује на трећем месту, а у четвртфиналу Купа чека је двомеч са Интером, чији гол чува српска репрезентативка Сара Цетиња. Некадашња фудбалерка Црвене звезде у прошлој години је одиграла 23 првенствене утакмице и постигла четири гола. У Купу Италије је на три меча постигла један гол.  СТАТИСТИКА 2023.

УТАКМИЦЕ:            26

ГОЛОВИ:      5

АСИСТЕНЦИЈЕ:      3

ВЕЛИКА КОНКУРЕНЦИЈА ЗА 2024.

Најбоља петорка имала је велику конкуренцију у саиграчицама из репрезентације.

Голман Милица Костић и нападачица Биљана Брадић су саиграчице у Ференцварошу и боре се за титулу против МТК који као капитен предводи Оршоја Вајда. Анђела Фрајтовић је стандардна у Ђеру.

Сара Цетиња чува мрежу Интера.

Крило Алегра Пољак је током године из Сосиједада прешла у Леванте.

Тијана Матић креира игру московског Динама, а њена имењакиња Јанковић у ЦСКА није на нивоу Дамјановићеве.

Емилија Петровић је стандардна у шведском Кристијанштанду, а брзонога Миљана Ивановић у ЛСК Квинеру с којим се за титулу првака Норвешке борила последњих кола.

У Турској су Марија Илић (Карагумрук) и Јелена Чубрило (Фатих).

Част српске школе у далекој Аустралији чувају Весна Миливојевић (Камбера) и Тајла Џеј Влајнић (Вестерн јунајтед).

Дејана Стефановић је одиграла само шест утакмица за Брајтон пре него ју је тешка повреда удаљила са терена. Ако се опоравак не одужи могла би да се умеша у избор најбољих у 2024.

Србија се бори за пласман у А дивизију Лиге нација и први пласман на европски шампионат. Ако у томе успеју српске фудбалерке ће имати широм отворена врата још већег броја клубова из најјачих лига.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.