Мегин шахиста сања репрезентацију

Кошаркаши Меге наставили су са изванредним партијама у АБА лиги ове сезоне. Убедљиво најмлађи тим регионалног такмичења у 15. колу је на прилично убедљив начин славио на тешком гостовању Борцу у Чачку у мечу у ком су водили од првог до последњег минута. Веома добру партију у осмом овосезонском тријумфу Меге пружио је Петар Ковачевић (21, 203) који је забележио 13 поена, без промашаја из игре (2-2 за два и 3-3 за три поена), а уз то је имао и пет скокова. 

- Била је то велика и веома важна победа за нас - почео је причу Ковачевић и потом додао: - Пуна дворана нас је додатно мотивисала. Волимо да играмо у таквој атмосфери и силно смо желели да се покажемо у најбољем светлу. Показали смо велику енергију, пружили смо максимум и оно што је најважније били смо прави тим. Морам да нагласим да последњих недеља заиста сјајно тренирамо, то се види и на терену и евидентно је да се тај велики труд исплатио.

Он истиче да у екипи влада сјајна хемија и да је то један од разлога добрих резултата:

- Права смо ратничка екипа која се никад не предаје. Ту нашу младост користимо на прави начин и мислим да заиста играмо лепу кошарку. Направљена је врхунска селекција, имамо одличне услове за рад, комплетна логистика стоји иза нас и на нама је само да тренирамо. Све је много лакше јер је стручни штаб максимално посвећен нашем напретку, а сви саиграчи су сјајни момци на терену, али и ван њега и то заиста није фраза.

За Ковачевића је ово девета сезона у Меги. Прошао је све млађе категорије са којима је освојио титуле првака Србије у пионирској, кадетској и јуниорској конкуренцији. Са јуниорима је био и шампион АБА лиге, а играо је и финале јуниорске Евролиге.

- Пре него што сам почео да тренирам кошарку играо сам шах. И то прилично успешно. Учествовао сам на општинским такмичњима. Међутим, утицај старије браће Василија и Николе пресудио је да се ипак окренем кошарци. Сада је шах остао само хоби и штета је што нико од саиграча у клубу не игра шах, па да прекратимо време током путовања - рекао је Ковачевић и потом истакао: - Није било реално да ја седим у кући за шаховском таблом, док су моја старија браћа била напољу и играла баскет. Занимљиво је да нам је Раде Загорац био комшија на Бежанијској коси и да су моја браћа са њим почела да тренирају у ДИВ баскету. Раде је сјајан момак, кошаркашки геније. Поседује велико знање, вештину и огроман таленат и само му је мало среће недостајало да направи још већу каријеру. Учио ме је техници шута и стално нам је доносио патике и спортску опрему кад би нам зафалило и такве ствари се не заборављају. Он је играчки сазрео у Меги и то само по себи довољно говори.

Ковачевић не крије да је веома везан Мегу:

- Много ми је драго што сам део ове приче. Имам велико поверење у све људе у клубу, а кроз све ове године изградили смо један посебан однос. Драгоцено је било што сам у ОКК Београду добио прилику да стичем искуство у сениорској конкуренцији. Такође, тренер Марко Бараћ ми је улио самопоуздање, даје ми подршку и веома сам задовољан како се све одвија.

Када је ступио на велику сцену, многи су Ковачевића поредили са стилом игре Милана Мачвана.

- Гледао сам га као клинац док је играо у репрезентацији и пуно ми је срце било кад су ме поредили са њим. Сада имам ту срећу да сарађујем са Новицом Величковићем и то је као остварање сна. Стално је на тренинзима са нама, показује нам центарску технику и несебично са нама дели финте и неке детаље који заиста „пале“ на утакмицама. Његово само присуство нам много значи.

Ковачевић је блистао прошле године на завршном турниру Купа Радивоја Кораћа у Нишу, а 21-годишњи крилни центар се нада да би Мега поново могла да се нађе у борби за трофеј Жућкове левице.

- Ове сезоне смо показали да најбоље играмо са најјачима. Успели смо да победимо Партизан,  Цедевита Олимпију и Игокеу, против Будућности смо промашили шут за победу, а од Црвене звезде смо поклекли у самом финишу иако смо имали вођство три и по минута пре краја. Прошле сезоне играли смо у финалу и јако бих волео да поновимо тај успех, а онда у финалу све је могуће. Мега је то показала 2016. године када је стигла до трофеја.

Када прича о будућности Ковачевић има само једну жељу.

- Моја највећа амбиција је да играм за репрезентацију. Велика ми је жеља да једног дана добијем позив селектора, јер сам о томе маштао као клинац. Свестан сам да то неће бити нимало лако, али даћу све од себе да то остварим, а немам сумњу да је Мега права средина да стигнем до тог циља - закључио је Ковачевић.