Скариоло: Тео је геније, Обрадовић ствара трендове (ВИДЕО)

Серђо Скариоло, најуспешнији селектор у 21. веку, тренер који је са Шпанијом нанизао успехе на свим такмичењима, искористио је паузу у клупском ангажману да оде у госте на клинику код Ласла Ратгебера, а затим из Мађарске дошао до Београда.

Првенствено да би се видео са Лоренцом Брауном и Хуанчом Ернангомезом прејаницама Црвене фурије, али и да се сретне са Жељком Обрадовићем и Милошем Теодосићем.

- Нисмо се срели од прошлог лета, а са њим ми је увек сјајно – рекао је Скариоло о виђењу са Теом у интервјуу Меридијан спорт.

Прича је почела од фебруарског прозора и почетка квалификација за Европско првенство 2025. године.

- Увек остављам искусним играчима слободу да одлуче јер знам да, посебно евролигашки играчи, имају велико оптерећење екстремно тешке сезоне. Не бих био љут ако би ми рекли: „Молим те, дај ми да се одморим, дај ми слободну седмицу.”  Онда када их заиста желим јесте на лето, за олимпијске квалификације.

Тамо ће сасвим сигурно бити Лоренцо Браун. Шпанија је на најбољи начин искористила све досадашње ФИБА прозоре, са екипом која је стасавала у квалификацијама освојила је Европско првенство 2022. године.

- Мора да постоји боља координација између различитих такмичења, када су у питању путовања и логистика. Имамо много, много простора за напредак. Чак и ако играмо толико утакмица, што искрено не могу да кажем да ми се свиђа, јер се трудимо да копирамо НБА, а то нисмо… На дуже стазе ово је, у најмању руку, дискутабилно. Може да се игра много утакмица, али морамо да радимо на инфраструктури и логистици да бисмо барем мало олакшали, јер у овом тренутку посебно за кључне играче који морају да играју 25 и више минута у свакој утакмици Евролиги, та сезона је веома ризична због оптерећења и повреда – рекао је Скариоло о пренатрпаном календару Евролиге и невероватном броју дуплих недеља.

Онда се вратио причи о Теодосићу и Обрадовићу.

- Велики кошаркашки ум и добра особа коју желиш у тиму. Његове спортске вредности су јаке, зна како да буде део тима, зна шта је потребно да се побеђује. Уме да буде веома, веома лојалан мисији, пројекту и тиму. Мислим да и даље има много, или барем нешто, прилично добро да пружи. И ту не причам о његовим вештинама, јер се његове способности не доводе у питање. Тешко могу да се сетим играча његових капацитета да предвиди шта се дешава на терену, да подели асистенције које суштински нико није видео и да  разуме игру на начин на који је он разуме. Али, то је Милош, он је кошаркашки геније. Жељко је човек који се сваке године унапређује. Сваке године он је у току са оним што такмичење захтева,  са кошаркашким трендовима. Мада, он себе претвара у тренд. Мислим, он је један од тих који диктира куда ће кошарка ићи. И флексибилнији је него што би неки могли да верују… Иако је, у суштини, жива легенда, он и даље воли игру, ради на кошарци. А његов тим увек нуди осећај нечега изнад, нечега већег од појединачних квалитета играча. Тај идентитет, начин на који показују којим путем желе да иду, шта желе да ураде…