ЗА ЖУРНАЛ ГОВОРИ - Ненад Трифуновић: Не побеђује се на папиру већ на терену

Шокантни пораз репрезентације Србије од Словачке у плеј-офу Дејвис купа отворио је многа питања. Признао је селектор Виктор Троицки да је заједно са изабраницима на шљаци у Краљеву доживео дебакл. Талас критика је почео, јер одговорност неко треба да понесе.   

Приступ, менталитет и спремност играча и селектора, ситуацију и стање у саставу селекције Србије анализира Ненад Трифуновић, искусни тениски стручњак српског порекла из Норвешке и некадашњи тренер Троицког.

Зашто је Србија тако изгубила? Једноставан и кратак одговор на ово питање не постоји. Има много разлога за тако изгубљени меч пред домаћом публиком.

Изозастанак добре игре у континуитету, шљака као подлога и велики терет на леђима играча, који су важили за фаворите, који су по пласмано далеко слабије рангирани од српских представника. Све то чини колаж убедљивог и шокантног пораза репрезентације.

- Проглашавамо победника пре него што се одигра последњи поен. То долази до момака у репрезентацији. Нема фаворита, поготово у екипним такмичењима, где је другачији систем такмичења. Меч се не добија на папиру већ на терену.

Да ли сте се чули с Виктором ?

- Нисам гледао мечеве од почетка до краја, али сам испратио све што се догодило. Нисам се још чуо са Виктором у вези Дејвис купа.

Миомир Кецмановић је два пута сервирао за сет, а Душан Лајовић изгубио после освојеног првог дела игре. Изгледало је да су психолошки и физички изгубили на интензитету. Како и зашто ?

- Да.  Као да су завршили меч пре последњег поена. То није добро. Кад имаш улогу фаворита и имаш вођство, сет или меч лопту и мислиш да си завршио посао, али ниси. Треба освојити последњи поен – то је најтеже. Мораш да прескочиш препреку, да се избориш са притиском, чак и кад важиш за фаворита. Никад се не зна ко ће да победи. Неоспорно је да је дебакл. Били су проглашени за фаворите, а нису одиграли како треба.  Из сваког пораза морамо да научимо лекцију.

Како пребродити то. Шта је недостајало ?

- Претходна репрезентација имала је тај мотив и приступ да иду до краја, да желе да освоје. Били су дрчнији. Кад су сви против нас, онда идемо и радимо оно што хоћемо, идемо да остваримо циљ. Сећам се победили су Французе, кад су били много јачи од наше репрезентације. Поента је у томе да су имали жељу. Поготово у мечевима појединачне конкуренције сматрам да играчима недостаје мотив, жеља да их тера да наставе даље до краја. То је оно што Новак има. Психолошки мотив мора да им буде јачи.

Одуство Новака је приметно, али било је ситуација кад је остатак екипе побеђивао и кад није Ноле играо. Пример је групна фаза пре годину дана, која показује да ипак то није кључни фактор?

- Треба да се спустимо да земљу, да размишљамо о развоју младих играча. Најтеже је смена генерације у било ком спорту, не само у тенису. Доћи ће једна нова група играча. Ово је слика тренутне ситуације. Не можемо да очекујемо да Новак све решава, није чаробњак. Друга је била ситуација прошле године у Норвешкој, која је без Каспер Руда далеко испод нивоа наших тенисера. И поред тога морали су да се намуче. Озбиљно су се озноли да освоје поене.

Да ли је било погрешно што су играли на шљацу, јер су пре тога били на Аустралијском опену?

- Изненадила ме је чињеница што су играли на шљаци. Дошли су са брзе подлоге, јер су у Аустралији били на бетону. Не пита се једна особа и није само један одлучио на чему ће се играти. То је била одлука екипе. Ако су изабрали шљаку, онда значи да су били спремни. Домаћин увек бира терен – то је део тактике и стратегије да одабереш  подлогу коју твом противнику не одговара. Наши тенисери мање више имају добре резултате на шљаци, али.. Не желим да оправдавам то што су изгубили. Жао ми је, јер сам очекивао да ћемо лако победити, а с друге стране сам стрепио због мотива за освајање и тријумфе.

Доживели су неколико пехова. Повреде Ласла Ђереа и Николе Ћаћића, као и прехлада Хамада Међедовића.

- Екипно такмичење је врло назахвално, јер имамо играче за избор и онда се догоди нешто непредвиђено. Повређеном Ласлу шљака највише одговара од свих њих, а Хамад је жељан доказивања. Да је играо вероватно би дао 100 одсто од себе. Од много играча, остало му је  неколико на које је могао да рачуна. Био је стављен пред свршен чин. Имао је три тенисера у појединачној конкуренцији и само Николу Ћаћића у дублу.

Осећа се недостатак солидног дубла. Да ли би било другачије да је Србија поткрепљена јаким играчима у конкуренцији парова?

- Били бисмо мирни да имамо квалитетан дубл. Чак и да је неко од играча „подбацио“ имали бисмо на шта да се ослонимо. Неоспорно је да су момци веома квалитетни на светском нивоу, али не можемо очекивати да један играч у екипном такмичењу све решава.  И тај играч треба да има период одмора, а не да попуњава рупе.

Шта мислите да ће да вам каже Виктор кад се чујете?

- Верујем да ће бити искрен и да ће рећи да нису играли добро, као и да је противник био бољи. Познајем Виктора врло добро. Знам колико је емотиван. Верујем да му је много тешко пао такав пораз. Још је свеж на клупи као селектор, значи није тако дуго у тој тензији. Кад се сабере и размисли мало боље верујем да ће изјаве бити другачије.

Како ће пораз да се одрази на играче, јер у септембру играју за останак у Светској групи?

- Надам се да ће да извуку неке поуке. Ако си већ пристао да играш за национални тим, онда мораш да се бориш. Менталитет је свуда пресудан. Зато су Словаци играли тако како су играли. Српски играчи били су под великим притиском, сви су имали велика очекивања. Чрвсто верујем да наша репрезентација остаје у Светској групи.