Рођени Никшићанин Божидар Бандовић (54), тренер Војводине, један је од оних људи који су, утисак је, с радошћу прихватали сваки нови подухват, без обзира да ли је то било у САД-у, Грчкој, Азербејџану, на Тајланду, Индији или у Вијетнаму. Списак ових земаља као да, сам по себи, нуди занимљиву животно-тренерску причу, достојну да се макар мало открије.
- Пут ме је, деведесетих, ратних и кризних година прошлог века, одвео из Црвене звезде у Грчку – присетио се Бандовић. – Отишао сам у Етникос и, од клуба који је био виђен за испадање из лиге, стигли смо до средине табеле. Из великог клуба, какав је Звезда, прешао сам у мању средину и као да сам тада поново кренуо од нуле. Потом сам потписао за грчког великана Олимпијакос, онда и за ПАОК, а каријеру сам завршио у Етникос Астерасу и одлучио да пређем у тренерске воде. Почео сам да радим с децом у Хјустону, где сам играо мали фудбал и тако је све кренуло.
Убрзо се Бошко вратио у Европу, где је био помоћник у Акратитосу и у Керкири на Крфу. А онда је поново, сада у другој улози, уследио вишегодишњи ангажман у Олимпијакосу.
- Пет година сам провео у трофејном клубу. Почео сам као аналитичар, али ми је циљ био да постанем први тренер, што су људи у клубу знали. Едуковао сам се кроз све фазе и стигао до тога да будем у стручном штабу код тренера Валвердеа. Два пута сам потом био и први тренер великог клуба, а прву утакмицу као шеф стручног штаба имао сам у Лиги Европе против АЗ Алкмара. Победили смо, као и у последња два дербија Грчке. Водио сам тада играче као што су Раул Браво, Мареска, Мелберг, Торцидис, Никополидис, Галети, Карембе и наш Ђорђевић, који су већ тада имали велика имена у свету фудбала.
После боравка у Азербејџану, уследиле су године проведене у Азији.
- Један сам од тренера који су и у Европи играли међу 16 најбољих тимова у Лиги шампиона, а исто сам успео и у конкуренцији најјачег азијског клупског такмичења. С тајландским Бурирамом освојио сам две титуле првака и оборио рекорде по броју освојених бодова у првенству. За тренера године биран сам 2018, као и 2023.
Ове зиме сте Бандовић је, помало неочекивано, стигао у Војводину, вративши се у српски фудбал после година избивања из њега, а на препоруку Ранка Поповића.
- Ранко и ја смо добри пријатељи и изузетно га ценим. Не само као тренера, већ и као јако квалитетног човека. Он зна да сам озбиљан и образован тренер, који није тек пролазник. Знам да Војводина има екипу која је у процесу развоја од како је у њу на место председника дошао Драгољуб Збиљић. Пресрећан сам што сам у Новом Саду и презадовољан оним што сам овде затекао. Знам да сви желе успех брзо, али ово је процес у којем је потребно и времена и стрпљења. Мој стручни штаб и ја радимо на томе да успеси стигну што пре, али и да добро изгледамо на терену. Знам да је то тешко, да стрпљење код навијача као категорија не постоји, али упорно и доследно тренирамо и убеђен сам да ће тај рад, кроз квалитетну комуникацију са спортским директором Марком Јовановићем и између свих нас, довести Војводину до позиција које јој припадају и које њени навијачи желе.
Током зиме Стара дама је довела пет нових играча, али није победила на старту пролећа. Младост из Лучана показала се као озбиљна препрека.
- Не бежим од одговорности и не тражим изговоре. У каријери сам пролазио кроз притиске и нису ми страни. Желимо све најбоље и клубу, али и нама самима. Разумем гледаоце, били су незадовољни резултатом, баш као и ја. Намера нам је да екипа ускоро парира и Црвеној звезди и Партизану и карактером смо морали да стигнемо до победе против Младости. Схватам грешке играча, али овакве утакмице једноставно морамо да завршимо тријумфом. Напорно радимо и много добро смо изгледали током припрема, па ми зато није било лако. Толико, да две ноћи нисам спавао. Морамо да постанемо стабилни и без осцилација, изграђени као екипа, а победнички менталитет може да се створи само код јаких и карактерних особа. Вера у себе, без одустајања, побеђивање и кад нисмо најбољи, доноси успех. Да будемо такмичари и идемо преко лимита, али и да пред себе постављамо велике циљеве, јер то Војводина и овај град апсолутно заслужују – додао је Божидар Бандовић.
ОТКАЗ УЗ СВЕ ПОБЕДЕ
Интересантна је прича о Бандовићевом првом боравку у Бурираму, кад је, 2014. године, у 13 утакмица имао 11 победа и по један реми и пораз, али је добио - отказ.
- Кад сам преузео тим, он се налазио на 13. месту, а кад сам отишао био је други, с бодом заостатка у односу на лидера. Отказ сам добио после пет узастопних победа и уз гол-разлику 10:0, јер је председник клуба рекао да нисам адаптиран на Азију, пошто сам тражио велику дисциплину од играча. Фудбалска интелигенција је у томе да мораш да се адаптираш на постојеће услове, а не на жељу да мењаш оне с којима радиш. Памет је кад увидиш оно што не ваља, али у азијском фудбалу, кад њу примењујеш, можеш само да имаш – проблеме.
НИГДЕ НИЈЕ ЛАКО БИТИ ПРВАК
У Бурираму је, сарађујући с дојучерашњим тренером Војводине Ранком Поповићем, освојио титулу, уз максимални број бодова. Ипак, у Европи се азијски фудбал не прати с великом пажњом...
- Ако неко мисли да је лако, тврдим да није тако. Ни у једној земљи није једноставно постати првак, обарати рекорде или стварати играче. Не можемо да говоримо о добром или лошем тренеру у фудбалски доброј или лошој земљи. Чињенице су те које говоре у успешним или неуспешним стручњацима, а верујем у то да ћемо на крају сви да добијемо оно што заслужујемо.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
