Бранка Станковића, трофејног десног бека (1945-1958) и тренера (1978-1982, 1986) Црвене звезде, „био” је глас једног од најелегантнијих (покрети и понашање) одбрамбених фудбалера свога доба, отуд и надимак с „потписом” навијача – Амбасадор.
Рођени Сарајлија (31. октобар 1921), бисер локалне Славије (1939-1941) и током ратних година по сеоби у Београд узданица престижног БСК-а, важио је за јаког, брзог, веома храброг и доброг у игри главом, довољно да послужи као узор Белину, Ђорићу, Јусуфију, Кривокући...
„Игман” играчке каријере: 61 утакмица за репрезентацију Југославије, проткане учешћима на два Светска првенства (Бразил 1950. и Швајцарска 1954) и сребрним медаљама на две Олимпијаде (Лондон 1948. и Хелсинки 1952).
Станковић је за Црвену звезду одиграо 495 мечева, између осталих – и први, на дан оснивања – 4. марта 1945. Голгетерски биланс – 36, трофејни – четири титуле (1951, 1953, 1956, 1957) и три купа (1948, 1949, 1950).
Без дилеме – импозантно, међутим... Бранко је био још успешнији као тренер! Тези у прилог: три шампионска ловора у Југославији (двапут са Црвеном звездом – 1980, 1981, једном с Војводином – 1966), два у Турској (с Фенербахчеом 1983. и Бешикташем 1986), један у Грчкој (са АЕК-ом 1971). Врхунац: предводећи црвено-беле 1979. догурао је до финала Купа УЕФА и поражен у финалу, у два дуела, од Борусије Менхенгладбах.
Уз напомену да је тренирао и Жељезничар, Олимпију, Арис, Порто, ПАОК и Каршијаку, податак: био је и тренер репрезентације у доба селекторовања Рајка Митића, највећи успех – друго место на ЕП у Италији 1968.
Бранко Станковић преминуо је пре тачно 22 године.
1967 – рођен Ненад Масловар
1969 – рођен Синиша Михајловић
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
