Смирена, фокусирана и одлучна Теодора Величковић је узела лопту у руке и кренула ка голу да изведе последњи седмерац у финалу купа. Дубоки уздисај, један замах и потом јак и прецизан шут у десни угао. Мрежа се затресла и за само неколико тренутка ова Нишлијка се нашла у загрљају саиграчица, Звездино славље је могло да почне, први трофеј у историји клуба био је ту.
– Веровала сам у себе, знала сам да ће велики труд и рад да се исплате на крају. Рука није задрхтала, знала сам шта радим и шта се од мене очекује – рекла је Теодора Величковић.
О чему сте размишљали пре шута?
– Искрено, не знам. Мислим да нисам ништа размишљала, знала сам да ће бити гол, била сам сигурна у себе.
Да ли вам је ово најважнији гол у досадашњој каријери?
– Сигурно је мој најдражи и највећи. Тај ударац нам је донео трофеј и то заиста има неку посебну тежину.
Да ли сте очекивали тако тешку утакмицу?
– Јесам, улог је био велики, финале има посебну тежину. Играло се гол за гол, одбране су биле жестоке, мислим да је публика могла да ужива. У другом полувремену смо промашиле неке зицере, тад су оне стекле предност, али нисмо падале, знале смо шта радимо.
Шта је преломило меч?
- Наша велика жеља.
На крају је Теодора Величковић додала:
- Атмосфера је била сјајна, уживање је играти пред пуном двораном. Навијачи су били наш осми играч и од првог до последњег минута нас носили до победе.
МАМА ЛИДИЈА НАЈВЕЋИ ОСЛОНАЦ
Младу репрезентативку Србије на свим утакмицама прати највернији навијач, мама Лидија.
- Она је моја највећа подршка, како на терену, тако и ван њега. У мом животу је заузела улогу и оца и мајке, пријатељице, правог ослонца. Без ње сестра и ја не бисмо никад биле оно што јесмо, извукла је најбоље из нас и усмерила нас на прави пут. Она је мој најватренији навијач, али исто тако уме да плаче са мном после неке тешке утакмице.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
