Репрезентативци из дијаспоре - Од Кузмановића до Зечевић-Џона

Прошлонедељна вест да је Луис Зечевић-Џон, петнаестогодишњак из Лондона, члан Арсенала, пристао да игра за млађу кадетску репрезентацију Србије, навео нас је да истражимо тему колико тренутно момака из дијаспоре је међу Орлићима, па и Орловима. Тренутно је десет чланова наших селекција који су рођени у другим земљама, било их је много и у прошлости.

Све је почело од Ивана Ергића, мада је он рођен 1981. године у Шибенику, тадашњој СР Хрватској у оквиру СФР Југославије. Као дете се каснији везиста Србије преселио у Перт, да би 2000. прешао у Јувентус, годину касније у Базел.

Као члан швајцарског клуба добио је позив да обуче дрес Србије и Црне Горе 15. маја 2006. Селектор је био Илија Петковић, а наш државни тим спремао се да игра на Светском првенству у Немачкој. Иако је пропустио квалификације легендарни Петко одвео га је на Мондијал и био је учесник неславних дуела са Аргентином (0:6) и Обалом Слоноваче (2:3). Ергић је касније за Орлове одиграо осам утакмица.

Из Базела је стигао и Здравко Кузмановић први играч из дијаспоре у А репрезентацији Србије. Рођен је заправо у Туну, играо за све млађе селекције Швајцарске и онда прихватио позив државе порекла. Дебитовао је у победи против Финске 2. јуна 2007. у Хелсинкију (2:0), у квалификацијама за ЕП 2008.

Сувишно је и подсећати да је Кузмановић постао један од заштитних знакова Србије. Уживао је и поверење селектора Радомира Антића и 2010. учествовао на Светском првенству у Јужној Африци.

Дрес Орлова носио је у још три циклуса, последњи меч одиграо је против Данске у Београду (1:3), укупно је уписао 51. меч и шест пута затресао мрежу.

Милош Вељковић је у садашњој А репрезентацији једини са стажом у свим селекцијама Србије, иако је дебитовао за млађе кадете Швајцарске. У тиму до 17 година добио је позив наше земље, од селектора Ненада Сакића. Био је затим омладински репрезентативац и са екипом предвођеном Љубинком Друловићем попео се на европски трон 2013. у Литванији. Са младом репрезентацијом пласирао се на ЕП 2015, али није играо у Чешкој, већ је са селекцијом Орлића освојио планетарну смотру за двадесетогодишњаке на Новом Зеланду 2015.

Природан пут штопер је наставио у А репрезентацији. Младен Крстајић уврстио га је међу путнике на СП у Русију 2018, одиграо је последњи меч са Бразилом (0:2), а затим далеко више учествовао у походу ка Катару 2022. Био је учесник последњег Мондијала, одиграо сва три меча у групи, а у минулим квалификацијама за ЕП у Немачкој био је понајбољи у одбрани, стрелац у последњем мечу против Бугарске у Лесковцу (2:2).

Лазар Самарџић је бранио боје Немачке у млађим селекцијама, а од пре годину дана је А репрезентативац Србије. Рођен је у Берлину, а пристанак да се одазове позиву Драгана Стојковића спречио га је да учествује на ЕП за младе прошле године у дресу Немачке. Ас Удинезеа, кога медији, посебно на Апенинима, у сваком прелазном року селе у веће клубове, дебитовао је за Пиксијеву чету 24. марта 2023. против Литваније. Одиграо је затим још четири меча, није дао превелики допринос пласману на континентални шампионат. Време ипак, ради за Самарџића, пројектован је као наследник капитена Душана Тадића, можда већ после ЕУРО у Немачкој.

Стефан Митровић, доскорашње крило Црвене звезде, У лиги нација 2022. обукао је дрес Орлова, иако је претходно био веран Канади. Свесно је Пикси пружио прилику Митровићу да дебитује против Шведске, ушао је још у игру у Литванији у квалификацијама за ЕП 2024. У међувремену, Стефан је стандардан у нашем младом државном тиму, носио је и капитенску траку у борбама за континенталну смотру 2025.

Међу позванима у А репрезентацију у новембру био је и голман Филип Станковић из Сампдорије. Син Дејана рођен је у Милану док му је отац бриљирао у Интеру. Још један син некадашњег капитена Орлова игра за Орлиће. Александар је члан омладинског државног тима (2005. годиште), чији је селектор Радован Кривокапић.

Млади репрезентативац рођен у Италији је и везиста Аљоша Васић. Свет је угледао у Кампосампијеру, члан нашег тима до 21 године постао је јесенас као члан Палерма, где и сад игра.

Највише играча рођених у дијаспори је у омладинској селекцији. Ђуро Ђулио Ђекић спада у ту категорију, иако је Загрепчанин и игра за Горицу.

Ове зиме пажњу на себе дебијем за први тим Милана скренуо је Јан Карло Симић. На свет је дошао у Нортингену, у Немачкој, а пре великана из града моде играо је за Штутгарт. Дрес омладинске репрезентације Србије обукао је 13 пута и постигао два гола. Могуће је да ће и напредовати овог пролећа у млади тим наше земље, мада омладинци имају веће шансе да се пласирају на ЕП, а завршне квалификације су за мање од месец дана.

У Нортингену је рођен и Марко Младеновић, такође члан наше омладинске селекције. Игра за Ајнтрахт.

Иван Васиљевић је такође изабраник Радована Кривокапића, рођен је у Памплони, члан је Атлетико Мадрида.

Виктор Џодић, голман млађе омладинске репрезентације (2006. годиште) познат је као син Ненада Џодића, некадашњег штопера Земуна. Рођен је у Монпељеу, где је његов отац оставио дубок траг.

Круг је затворио Луис Зечевић Џон. Бојан Незири, шеф инструкторске службе ФСС позвао га је у млађу кадетску репрезентацију за проверу против Црне Горе 7. марта у Подгорици. Члан је Арсенала, био је у тиму Енглеске до 15 година и уместо Енглеске изабрао Србију. Можда буде заиста наша аквизиција за будућност.