Трудио се Игор Жакић, тренер ТЕНТ-а колико је могао, да на тајм-аутима прво „охлади главе” играчицама у том првом сету, у наставку да спусти тензију јер његова екипа је успела до преокрета. На крају је спортски честитао ривалу уз реченицу којом је желео да ублажи шок, сузе и епилог какав ни сам није желео да замисли – пораз, чињеницу да је његов тим сребрни”, на постољу до победничког:
- Немам шта да замерим девојкама, показале су зубе. Поносан сам на њих, и уверен да ће бити још финала али у нашу корист.
И са тим су и Жакић али и даме у црно-црвеном дресу преноћиле, имале слободан дан да се све слегне. Јуче и први тренинг после финалне утакмице Купа.
- Тих, необично тих тренинг. Али у принципу, све је то очекивано и људски. Ми настављамо са радом. Понедељак је освануо, нисмо се радовали. Али, понављам, имамо наше циљеве, јасан план до краја и радимо све да се тог плана и држимо – смиреним тоном почео је разговор Игор Жакић, тренер ТЕНТ-а.
Признао је да иако болно, још једном је погледао целу утакмицу:
- Колико год да није пријало, прелистао сам још једном, погледао меч. И јесте ми негде утисак тај пети сет од 10:7 за Јединство, нашег преокрета за 13:11 и тај моментум који нисмо искористили. Вратио сам се и на завршницу трећег сета и почетак четвртог, где смо потпуно брзоплето са превише жеље ушли да завршимо и пре краја. И тако смо са неколико глупости у том периоду дали противнику оно о чему смо стално причали да не треба, да покушамо да их не вратимо у игру. Нека се враћају сами ако су кадри. И крај на једну лопту, у тој, грубо је, али глупој ситуацији, нисмо се снашли.
Добра лекција за наставак.
- Генерално, екипа Јединства је имала шта да научи кроз финала која су играли претходних сезона у Куп такмичењу и мислим да су научили. Са друге стране, ми смо добили лекцију, али знам да ћемо већ у наредној да одреагујемо и решимо је како треба.
Успели сте ментално да одржите екипу у мечу који је био и психолошка игра, од скамењених лица у првом сету, до транса и прославе сваког поена у наставку, па поново лежање на поду и сузе.
- Прошли смо ролекостер емоција дефинитивно. Очекивао сам такав први сет, да будем искрен. Такође и да ћемо у тој и таквој атмосфери бити довољно концентрисани да препознамо тренутак када треба да преломимо. И то се и десило у другом сету. Самим тим што смо окренули резултат, доказали смо себи да можемо, али и противнику да неће са нама тако лако. Невероватна енергија даље. У трећем смо заиграли ако могу тако да се изразим, монструозно. Цела идеја је била да се играчицама скине терет. Да и ако погреше, грешка долази из превелике жеље. А када је таква, за мене није грешка. Јер игра се финале, велика утакмица. И пети сет, понављам шок, долазимо до великог излива емоција, који би био у потпуно другом правцу да смо добили. Али, све је то људски и нормално. Ипак, девојке су зреле, ништа нису оставиле у резерви и зато свака им част. У недељу је то било довољно за сребро, а убеђен сам ако дођемо у прилику за нешто веће у плеј-офу, спремне су за више од сребра! – свестан је Игор Жакић, какву екипу има, исту ону која ће и у борбу за титулу ако резултати и околности то „уреде”.
КРИВО МИ ЈЕ ЗБОГ ЕМИЛИЈЕ И ВУКАШИНА, ОЧЕКИВАЛИ СУ...
Упитан да ли му је и шта рекла супруга Емилија, одбојкашица, капитен Железничара из Лајковца, признао је.
- Она је играла толико финала, и освајала и губила и зна кроз шта пролазим. Није ме пуно замарала, нити дубоко улазила у анализу. Криво јој због мене, а мени због девојака и целе приче, због Еме и Вулета (оп. аут. син Вукашин) очекивали су и трофеј желели исто колико и ја.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.