Пола века за понос

Зоран Митровић Моца je више од 50 година у фудбалу и не намерава да најважнију споредну ствар на свету остави иза себе. Почео је 1972. године, као голман у млађим селекцијама БСК-а из Борче, а играо је и са великим именима попут Николе Петрова, Лазара Молдована, браће Остојић...

Од 1983. године, упоредно са играњем, почео је у успешну судијску каријеру. Делио је правду у свим ранговима Београда и стигао до Друге савезне лиге.

Кад је ставио тачку на суђење радио је у многим београдским клубовима Трудбенику, Палилулцу, Младом Обилићу, Обилићу и Земуну, где је као секретар остварио и највећи успех, играње у финалу Купа Србије са Партизаном.

Као спортски радник, функцију делегата обављао је у свим лигама млађих категорија ФС Београда, до делегата на савезном рангу, а још је активан на листи Прве лиге за жене.

- Време проведено у фудбалу не сматрам изгубљеним, то су били најлепши дани. Упознао сам велики број функционера, фудбалских радника, врхунских тренера и играча. И поред више пола века у спорту, нисам се заситио и остаћу док то буду желели у ФС Београда и ФС Србије – каже Зоран Митровић.

Са великим искуством и знањем у суђењу, има и јасну поруку за младе:

- Пре свега да буду своји, храбри и да не подлежу разним притисцима, само тако могу да напредују. Моја генерација је судила, можда, у најтежем периоду, до 2000. године многи моћници и опасни момци водили су клубове, са свима сам био у добрим односима и поштовали су ме, као и ја њих, јер сам био свој.

Поносан је на чињеницу да је уживо гледао два финала Купа шампиона, у Београду Ајакс - Јувентус и у Барију Црвена звезда - Олимпик.

- Захвалан сам супрузи Бранислави, увек ме подржавала и поред чињенице да сам често био ван куће, знала је колико ми фудбал значи. Млађа ћерка Александра кренула је мојим стопама и судија је на листи млађих категорија ФС Београда - каже Митровић.