Соба препуна књига, уредно поређаних по полицама и тешко је наслутити колико их има. Као у некој од јачих библиотека, а ради се о дому Зорана Илијашева из Ботоша, секретара Месне заједнице и дугогодишњег фудбалског радника.
Почетком века преузео је улогу секретара Омладинца, по потреби је, у кратким периодима, био тренер и председник, а делегат је на утакмицама Подручне лиге Зрењанин. Није му само фудбал страст, већ спорт уопште. Воли да чита и путује. Његова библиотека броји 3.000 књига, од тога је 1.000 спортских.
- Књиге спортског садржаја почео сам да сакупљам пре две деценије и, пре два дана, монографијом Војводине „Првих сто“, дошао сам до хиљадите. Фудбал и спорт су ми велика љубав и од малена пратим готово све спортске дисциплине. Кренуо сам од „СП у Француској 1998“ од Милана Ждрала и „Белих Орлова“ аутора Васе Стојковића. Пратим фудбалску статистику, а књиге су различитих садржаја, од историје и монографија многобројних клубова Србије и Југославије, до прича о играчима, тренерима, репрезентацијама, спортским савезима... – каже Зоран Илијашев.
Око 450 књига односи се на фудбал, од тога 30 на највеће европске клубове. У библиотеци је 60 књига из кошарке, 40 из рукомета, око 150 односи се на аутобиграфије, 70 на алманахе, више од 50 на олимпијске игре, тенис, атлетику, рвање, бокс...
- Нисам ширио причу о хобију и библиотеци, а они који су сазнали, долазили су да виде и били запањени кад су у руке узимали књиге о клубовима из малих места у Србији. Ступио сам у контакте са многим људима, клубовима и спортским организацијама, стекао другаре из места у којима никад нисам био. Сваки дан читам Журнал и кад видим да неко обележава јубилеј, издаје монографију и слично, одмах успостављим контакт.
Питање како је дошао до 30 књига о највећим европским фудбалским клубовима, не треба ни постављати јер је обишао Европу.
- Био сам у 40 земаља и спортска књига је била први сувенир. Био сам на Вемблију, на стадиону Ливерпула, Ноу Кампу, на стадионима Зенита и московксог Спартака, на олимпијском стадиону у Риму, да не помињем околне државе. За месец дана путујем за Мадрид и Лисабон и бићу на стадионима Реала и Бенфике.
Свако задовољство и хоби коштају, поготову страствене заљубљенике, али не питају за цену.
- Знали су да ме „одеру“ за неки раритет, али никад се нисам жалио. Недавно ме познаник питао, да ли бих продао библиотеку и за које паре. Озбиљним гласом сам одговорио да не бих, оно што чини задовољство и године труда, представља љубав и нема цену.
Присетио се и прве утакмице и може да је преприча у детаље.
- Играли су Грчка и Југославија 1973. године на Караискакију у Атини (2:4). Станислав Караси којег сам много година касније упознао у Ботошу, постигао је гол у последњим тренуцима меча и одвео нас у бараж против Шпанаца за одлазак на Светско првенство. Зна се и за оно чувено: „Конац дело краси – Караси“. Голом Јосипа Каталинског победили смо „црвену фурију“ и као дечаку остало ми је све урезано у памћење – истакао је Зоран Илијашев.
НИЈЕ САМО СПОРТ
На једној страни библиотеке су спортске, на другој књиге других садржаја.
- Поред 1.000 спортских, два пута више је књига из других области. Заступљени су, највише, историја и географија и готово да се 500 односи на историју војвођанских места. Много их је из музике, ту су и биографије великог броја познатих људи, сабрана дела великана, итд. Из њих сам много тога сазнао. Много сам прочитао, наравно да нисам имао времена за све. Ваљда ћу једног дана успети – каже Илијашев.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
