Остаће упамћено како су у Србији два региона својевремено подигли много врсних фудбалера. Први је ужички крај, када су велике домете и сјајне каријере направили Владица Ковачевић, Мирослав Павловић, Петар Кривокућа, Милован Ђорић... Деценију касније то се догодило и у рашком крају: Миодраг Мартаћ, Зоран Павловић, Милан Дудић, Ђорђе Јокић, Бранко Јовичић, Миљан Мутавџић... Онда је дошло до неке осеке, па играчи од скромне зоне нису стизали даље.
После готово две деценије, појавио се дечак рођен 2012. године, који толико одскаче изнад другара, да сви који прате фудбал у својим предвиђањима немају дилему – живеће од фудбала, јер има све. Лева нога, стартни трокорак, лак пријем, изграђени лажњак, осећај за гол и колективну игру.
Лука Ђоковић, на сваком одиграном турниру добија прве награде. Једном најбољи играч, други пут стрелац...
Запазили су га Звезда и Партизан, али отац Владан Ђоковић каже: „Још је рано.“
Тата је Владан Ђоковић, легенда Бана, први стрелац, капитен и тренер.
После сваког турнира тренери Владану кажу: „Ђоле, да му није урока и нека ти је жив!“
Лука је рођен 28. августа, на Малу госпојину, па су многи убеђени како ће постати велики господин и фудбалер.
Лука готово да спава са лоптом, навија за Звезду и има право да машта, а о плановима само две речи: „Питајте тату.“
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
