Пре нешто више од три деценије, један Бајинобаштанин осмелио се да крене у готово немогућу мисију и оснује женски клуб. Реч је Сретену Максимовићу Максиму, бившем фудбалеру и судији који се, две године раније, вратио из Подгорице у родни крај и кренуо са приватним бизнисом. Није се обазирао на злураде коментаре већ је намеру и остварио 1992. године.
- Хтео сам да покажем да и девјке могу да играју фудбал и да мала средина, као што је Бајина Башта, може да има женски клуб. Многи су ме подржали, међу њима Александар Аксентијевић, Новак Спасојевић, директор Техничке школе, Радован Ивановић, доктор Јово Јовановић... Дужност тренера прихватио се Никола Мијатовић Рус, помагао му је Јонче Стојаноски. После Руса, тренерку дужност обављао је Душко Дујовић, професор физичког васпитања из Прибоја – каже Сретен Максимовић.
У првом саставу ЖФК Максим биле су, углавном средњошколе. Да би знали на кога могу да рачунају, у клубу су одлучили да најпре организују турнир у малом фудбалу у Техничкој школи.
- Играла сам за екипу Ципелићи која је била победник турнира. Утакмицу су пратили Сретен Максимовић и Радојко Веселиновић, позвали су ме да постанем члан Максима. Одушевљено сам то прихватила и добила улогу левог бека. У клубу се добро радило, било је дана кад смо тренирале два пута дневно. Те две године, проведене у ЖФК Максим, остале су ми у лепој успомени – каже Биљана Јоксић која је тада носила девојачко презиме Јовановић. И сада је активна као спортски директор Вишесаве, а љубав према спорту пренела је и на кћеке. Старија Марија играла је у ЖОК Тара, а млађа Мирјана носи дрес ОК Дрине. Прошле године проглашена је за одбокашицу године.
ЖФК Максим добио је прилику да заигра у Првој Б лиги СР Југолсавије, са Чукаричким, Чачком, Бубамаром Ниш и Краљевом. У елити су били Машинац, Јумко, Приштина, Слога, Напредак и Спартак. Неочекивано, Максим је освојио прво место и стекао право играња у Првој А лиги. Обезбеђена су појачања из Бугарске и Румуније, дошле су Ерика Шош, Марина Богомилова, Мариа Поп, Теодорка Романа, Дорина Трипон, Александра Унхајзер. Из Ниша је стигла Татјана Росић, на позицији голмана.
Утакмице ЖФК Максим пратили су бројни гледаоци. Најпосећенија је била против Машинаца, окупило се 1.500 навијача. Вишеструки првак предвођен Перицом Крстића славио је 3:0. Максим је најубедљивију победу извојевао против Чачка (5:0), најбољи стрелац била је Ерика Шош.
- И сада се најежим кад се сетим утакмице са Нишлијкама. Никад нисам играла пред толико гледалаца, бодрили су нас без обзира на резултат. И то је један од момената за вечно памћење - каже Биљана Јоксић.
После две године , по завршетку сезоне 1994/5. година, Максим се угасио. јер није имао довољно средстава да се такмичи у прволигашком друштву.
ЛИДИЈА СТОЈКАНОВИЋ СВЕ ЗАСЕНИЛА
Дрес Максима носиле су: Снежана Јовановић, Драгана Тодоровић, Нада Драгичевић, Биљана и Ана Јовановић, Весна Миловановић, Марина Мијатовић, Мира Марковић, Славица Обрадовић, Лидија Стојкановић, Ана Јанковић, Ана Деспотовић, Милица Катанић, Биљана Малишић.
Запаженију каријеру направила је Лидија Стојкановић, била је интернационалка и репрезентативка, а сада је селектор омладинске репрезентације Србије.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
