Научници открили: Зашто играчи пљују воду, а не пију

Фудбалери током утакмице најчешће течност не пију већ испирају усну дупљу с угљеним хидратима и испљуну, нутриционисти тврде да тако преваре мозак и добију додатну енергију.

Многи играчи, пише „Њујорк тајмс”, не желе да пате од надимања и само желе да се освеже, док другима „пљување” делује готово намерно и планирано.

Било како било, више од деценије резултати научних истраживања у спортовима у којима је издржљивост кључна показују да спортисти могу да раде боље ако током такмичења или тренинга испирају уста раствором са угљеним хидратима. Тајна је, кажу, у томе што рецептори у устима шаљу сигнале центру задовољства у мозгу, што схвата као знак да има више енергије на путу, па мишићи могу још мало да „гурају” и нема разлога да се осећате исцрпљено.

- На неки начин варамо мозак, то је механизам - каже Аскер Јеукендруп, спортски нутрициониста и психолог Универзитета у Бирмингему откривши с колегама 2004. године да испирање раствором угљених хидрата помаже бициклистима да заврше 40-ту километарску етапу минут раније!

Неименовани физиолог из Премијерлиге тврди да се ова тактика користи за повећање енергије како би се избегла тежина у стомаку и грчеви, да би гутањем течности дошло до иритације стомака и, стога, боље да се испљуне.

Истраживања показују да је идеалан сценарио да се течност гргља десет секунди како би сви рецептори на језику били потпуно „убеђени” да ће уследити унос угљених хидрата.

- Надам се да то не умишљамо и да је све то стварно и намерно, то значи да је права наука ушла у спорт - каже Јеукендруп, сад професор метаболичких процеса на Универзитету Лафборо у Енглеској.- Ово је само нека врста одлагања, не може да држи играче у недоглед. Угљени хидрати се заправо морају конзумирати у неком тренутку, пошто мишићима тела понестане гликогена, складишта глукозе из које се енергија „извлачи” током физичког напора. 

Једна студија показује да је само испирање течношћу идеално за активности између 30 минута и сат времена, али с обзиром на то да фудбалске утакмице трају 90 минута до два сата, ова техника би могла да буде погрешна - уверава Линдзи Ботомс, физиолог из Универзитет Хертфордшир у Енглеској.

- Требало би да попијете мало тог раствора, а не да га испљунете. Ако мене питате, идеално је држати у устима десет секунди и прогутати да бисте постигли најбољи ефекат - каже Ботомс.

Истраживања на ову тему су још увек у повоју, додатни проблем фудбалерима је што немају много времена током утакмице да конзумирају течност. Неке студије кажу да је идеална количина раствора угљених хидрата коју би требало конзумирати већа од количине течности која се узима током игре.

Иако је јасно да мишићи добијају додатни „шут” енергије, питање је, каже Јеукендруп, да ли утиче на технику игре, додавања, ударца, тактику и друге ствари.

- Испирање или уношење угљених хидрата не може да шкоди, мада не би требало занемарити ни плацебо ефекат, па зашто себи не помоћи на сваки могући начин – истиче Ијан Роло, главни научник Гаторејд спорт института Великој Британији.

Њујоршка компанија „Унит нутрицион”лансирала је на тржиште раствор глукозе. Прелиминарни резултати истраживања ефикасности показују да испирање уста побољшава перформансе током 15 минута, смањује умор и повећава ниво концентрације.

- Играчима исцрпљеним од дугих мечева то не доноси магичне ударце или не знам какве способности, али максимизира њихов фокус како не би подлегли умору - каже Дејвид Фергусон, професор спортске психологије на Мичигену.

- Искористићете сваки могући трик да повећате свој когнитивни фокус, након два сата интензивног меча. Има ли нека наука иза тога, не знам. Може ли да боли? Апсолутно не, посебно ако спортисти верују у то и мисле да је то витални део њиховог успеха – поентирао је Фергусон.