Тренер Партизана: Кад те виле прољуљају

Ђорђе Ћирковић (49) јединствен је по чињеници да је трофеј купа освајао и као играч и као тренер и са Војводином и са Партизаном.

Играчки му је то пошло за руком у дресу Новосађана 2005. а црно-белих 2007. Тренерски, са Војводином 2015. и са Партизаном прексиноћ на Сланој бари.

Делом и због тога, али и целе сезоне са црно-белима, борбе са бројним повредама и свим осталим што иде уз млад тим, за њега је овај последњи тријумф и посебно емотиван:

- У том смислу сигурно најтежа утакмица – каже увек сталожени, аналитични, учитељ црно-белих, са звањем доктора спортских наука.

Прекид, продужеци, седмерци, колико било тешко издржати такву утакмицу?

- Јако тешко, али пенал серија је, као и увек, „хоће ли те виле прољуљати или неће”, а нас јесу и у полуфиналу и у финалу. Нисам био у тиму који се више мучио и патио током сезоне као ми ове, а да је све то време радио поштено и то је нека награда. Вратило се. Повезали смо се за цео живот. Узели смо трофеј, нисмо губитници, важно је то и због репрезентативаца у Партизану. Зечевић је био јако стабилан кад неки нису, Мићић преузео на крају, Поповић, Шотић у одбрани, Обрадовић, Којадиновић... Чудно је кад се тако лудо смењује резултат, тешко је ту рећи шта је одлучило...

Ипак?

- Суштина је да смо имали „минус пет”, пет промашених седмераца, али нисмо престајали да верујемо. Можемо ми квалитетније од овога. У неколико наврата смо имали и много среће, али не може се ни без тога против противника какав је Војводина.

Партизан се вратио после првог полувремена (5:13), пре свега одбраном, држали сте ривала у „клинчу” до краја, на мало голова?

- Видео сам да су у грчу три, четири играча која могу много боље. Једноставно, „скрати” се рука и рекао сам им у полувремену да се растрче, верују јер нема више шта да се изгуби и да им нико неће рећи реч само да дају то што могу.

Да ли сте играли или водили меч који је дуже трајао?

- Добро је за наш рукомет да има тако неизвесних утакмица као и да се укључи још неко у трку за пехар. Али, било је напорно. „Испадали” су ми играчи у току меча, никад нисам доживео неки трофеј овако емотивно.

Добро сте отворили продужетке, успели и да се из минус два пред крај вратите, изборите седмерце, и у том смислу је психолошка предност била на страни Вашег тима?

- Последња три дана у карантину смо то спремали, али тако да онај ко промаши одмах напушта дворану у том моменту. Размишљали смо ето и о томе да можемо да уђемо у такву завршницу.

Од почетка до краја тешка утакмица, клацкалица на једну или другу страну, мало голова, доста грешака, ни једни ни други нисте играли онако како то чинити у другим мечевима?

- Има ту много фактора. Узмите Пуховског, човек контролише ритам утакмице. Колико год се трудили да убрзамо не може да га се избаци из ритма. Могло би заправо, али ми тренутно немамо то да понудимо. Војводини нико није променио ритам, играју своје већ неколико година. Нама је остало да кроз одбрану покушамо. Огромна је разлика како смо овакве утакмице раније губили лако, а сад се види да екипа сазрева.

Враћали сте се у неколико наврата у току меча, „преживели” шансе противника да реши меч?

- То ми је драже од свега. Знао сам да не смемо случајно да поведемо прерано јер то није сценарио. Овако како је ишло је то што нам одговара. Како се осећало да смо ми ту, тако се и тај психолошки притисак пребацивао на страну противника јер са домаћим противницима нису играли овакве утакмице.

То је и мотив више у полуфиналу плеј – офа против Металопалстике?

- Мислим да нико не може да сумња да ће момци изгарати, ова победа нам олакшава припреме за доигравање за титулу - каже Ћирковић.