КОРНЕР: Цена растерећености

Прелиминарна фаза шампионата завршена је на неочекиван начин. Пораз Партизана од Чукаричког, без обзира што црно-бели последњих година губе на Бановом брду, није се очекивао. Питање освајача титуле тако је и пре 173. вечитог дербија у суботу, практично решено.

У последњим колима било је приметно растерећење код појединих клубова. Самим тим, постигнути су изједначујући резултати. Мало ко је претпостављао да ИМТ може да победи у Лучанима, где је Партизан био на ивици пораза. Још је шокантнији пораз Напретка од Радника у Крушевцу. Чарапани су се, као и Младост, задовољили пласманом у плеј-оф.

Замка додатних седам кола управо се крије у растерећености појединих клубова. Створиће то, као што је и досад, сумњу у исходе утакмица, иако, бар засад, нема икакве истраге, нити реакције из УЕФА као претходних сезона. Утихнуле су и приче о суђењу, тако да све делује добро, мада мало недостаје да једна одлука или детаљ подигне поново тензију.

Нисмо за 33 године од распада велике државе пронашли идеалан систем такмичења. Није то ни актуелни са плеј-офом и плеј-аутом. Чак је подела бодова, иако неправедна, давала смисао доигравању. Овако, неколико утакмица бар за неке ривале у предстојећих седам кола биће без резултатског значаја, што отвара могућност за калкулације, ако не и за нерегуларност.

Чињеница је да нам је лига прегломазна и да ни поделом у финишу првенства не добијамо оно што желимо. Масовност, односно квантитет, готово увек „убија” квалитет. Русија је много већа од Србије па има 16 клубова у елити. Земље сличне величине попут Аустрије, Швајцарске, Шкотске, одавно имају у првом рангу 10 или 12 клубова. Најгоре је што смо крајем двехиљадитих и ми имали такву лигу, док тадашњим челницима ФСС није пало напамет да повећањем броја учесника у Супер лиги пруже шансу фудбалским центрима. Данас имамо сјајни Раднички 1923, Раднички из Ниша који се буди, Нови Пазар и Спартак са резултатима испод очекивања, али и неколико екипа чије су утакмице слабо посећене и као такве недостојне друштва најбољих.