Имали су фудбалери Војводине притисак да коначно савладају на „Карађорђу” одличну екипу ТСЦ-а. Никада раније то им није успело у Новом Саду, уз то је више од 5.000 гледалаца дошло да их подржи, па је разумљива била њихова жеља да упишу три бода и „овере” четврто место уочи почетка плеј-офа.
Ако је левокрилни нападач Старе даме Калеб Зади Сери био најбољи појединац утакмице, њен јунак је, у петом минуту надокнаде, постао Његош Петровић, стрелац трећег гола за домаћи тим, који је директно решио питање победника.
- Није био лак пут до победе над Бачкотополчанима – каже Његош. – Уложили смо, као и у читав пролећни део првенства, много рада и труда, мислим на све саиграче, тренере и људе из клуба. Лагано враћамо Војводину тамо где јој је место, односно на позиције на којима и треба да буде. Нисам знао да никада раније ТСЦ није изгубио у Новом Саду, па ми је гол одлуке још дражи.
Код његовог гола, велики део посла одрадио је Андрија Радуловић, који је упутио ка Петровићу готово идеалан центаршут.
- Генерално, остајем у игри увек иза лопте, као врста „осигурача” од могуће контре ривала. Ипак, некако сам осетио да могу да решим утакмицу и кренуо сам у шеснаестерац гостију. Кад сам се тамо нашао, није фраза, знао сам да ће Радуле да погоди на право место и да ћу да постигнем гол. Савладао сам, хвала Богу, голмана Илића и осетио огромну радост.
Један детаљ радовања Његоша Петровића привукао је пажњу гледалаца, јер је пољубио грб Војводине.
- Осећај кад постигнете гол у таквом тренутку, једноставно вам не дозвољава да нешто учините наменски. Мој гест био је апсолутно спонтан, јер већ сам рекао да сам, долазећи у Нови Сад, знао да је Војводина велики клуб, али нисам био свестан чињенице да је баш толико велика. Упознао сам у међувремену град и навијаче и много сам срећан што сам баш овде. Моја реакција била је плод таквог осећања и геста, односно показатељ тога колико ми је стало до клуба, као и свих оних који га воле свим срцем.
3 ГОЛА и једну асистенцију има Његош Петровић на 12 утакмица у дресу Војводине
Петровић и Вукан Савићевић су носили дрес Црвене звезде и тамо су, како Његош признаје, стекли победнички менталитет.
- То ми много значи, јер без притиска не бих могао да играм. Јесте пресија за нијансу већа у Звезди, јер га намеће нешто шира јавност, али је и у Војводини огромна жеља навијача за победама и то ми много прија. Играјући у Гранади, можда сам мало изгубио менталитет победника, али сада то враћам на ранији ниво. У томе ми помажу и саиграчи, који с поносом носе дрес новосадске екипе и за њега се боре свим својим бићем.
Пре два дана извучени су парови полуфинала Купа Србије, а вољом жреба, за место у дуелу за трофеј, Војводина ће се, у Крагујевцу, борити са Радничким 1923.
- Имамо невероватно поштовање према Крагујевчанима и свему оном што су урадили овог пролећа. Ако би се гледао само други део сезоне, колико знам, Раднички 1923 би био на другом месту, што сведочи о томе на који начин игра. Ипак, ми смо Војводина, имамо обавезу да у свакој утакмици идемо на победу, па немојте уопште да сумњате у то да ћемо урадити све што је у нашој моћи како бисмо се реванишрали домаћем тиму за првенствени пораз на „Чика Дачи” и дошли у ситуацију да пехар поново донесемо у Нови Сад – поручио је Његош Петровић.
БУДУЋНОСТ У НОВОМ САДУ
Његош Петровић у Војводини игра као позајмљени играч Гранаде, па је занимљив његов став о томе да ли у будућности себе види у шпанском клубу или у Војводини.
- Обавио сам већ неке разговоре на ту тему, себе и у новој сезони видим у дресу Војводине. Не бих да идем у детаље, већ износим своју велику жељу, надам се да ћу успети да је испуним.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
