Неубичајено је на српским просторима да играч проведе неколико сезона у једном клубу, али има и таквих примера. Један од њих је Душан Пуношевац, већ шест година носи дрес Трајала...
- Са председником Владаном Гашићем знам се одавно, заједно смо били у млађим категоријама Напретка и када ме је позвао да дођем у Трајал, који се 2018. године пласирао у Прву лигу, са задовољством сам се из Трстеника вратио у Крушевац. Нисам очекивао да ћу се задржати оволико дуго, али није било разлога ни да размишљам о промени средине. Код куће сам, Трајал је израстао у велики клуб, имамо добре услове, вратили смо се у Прву лигу – каже Душан Пуношевац, искусни леви бек Гумара.
Фудбалски пут водио га је од Напретка, преко бруског Копаоника, трстеничке Прве петолетке, до ОФК Београда, где је уписао прве суперлигашке мечеве.
- Са Напретком сам потписао први професионални уговор са 17 година, али шансу да дебитујем у првом тиму нисам дочекао. Послат сам на каљење, у Брус, па у Трстеник, где сам добро одиграо и добио понуду да се преселим на Карабурму. Задужио сам дрес Романтичара, први пут се нашао у друштву најбољих. Са 21 годином и српсколигашким искуством нисам успео да се изборим за неку значајнију минутажу, одиграо сам тек пет утакмица, али ОФК Београд заувек ми је у срцу. Био сам део клуба сјајне историје и традиције и драго ми је што су Романтичари поново у елити. Желео сам, ипак, да играм и прешао сам у Слогу 33, прволигаша из Петровца на Млави.
Пре десет година обрео се поново у елити, у дресу Доњег Срема. Добре игре нису прошле незапажено и уследио је Напретков позив и повратак у матични клуб.
- Као неко ко је поникао у Напретку, био сам пресрећан што се враћам под Багдалу, али све се неславно завршило. Испали смо из Супер лиге, после баража са Металцем, и поново сам спаковао кофере. Отишао сам у Тимок, две године носио дрес Зајечараца, па одлучио да се вратим ближе кући и прешао у Трстеник. На крају, пре шест година задужио сам дрес Гумара.
Било је, у минулих 13 година каријере успона и падова, а утисак је да је Душан Пуношевац заслужио и могао више...
- Остао је жал што се нисам доказао у Напретковом дресу, али нисам од оних који увек кривца траже у другима, већ полазим од себе. Могуће да нисам био потенцијал и довољно квалитетан играч за тако велики клуб. У сваком случају, захвалан сам на свему што ми је фудбал пружио и омогућио. Путовао сам много, стекао бројне пријатеље, направио, ипак солидну каријеру. Уосталом, не могу сви ни да играју у Супер лиги, али то није разлог да се не баве фудбалом и спортом уопште.
Предстоје нови прволигашки изазови, а у актуелној сезони на српсколигашком „Истоку” Трајал није имао озбиљног конкурента!
- Најтежа утакмица била је на старту, против Мешева. После тог дуела, победе су наставиле да се нижу. Јасно је да је Трајал одавно превазишао српсколигашке оквире, а циљ је да у наредној сезони избегнемо турбуленције и постанемо стабилан прволигаш.
На питање: колико још планира да траје као играч, искусни дефанзивац Гумара истиче:
- У јулу пуним 33 године и све зависи колико ће још тело да слуша. Живим спортски, па још не размишљам о крају каријере и уживам у фудбалу...
РЕКОРДЕР
Душан Пуношевац је за шест година у дресу Гумара одиграо 128 прволигашких утакмица и 55 српсколигашких и по том учинку је рекордер међу фудбалерима Трајала.
- Надам се да нећу пропустити ни једну утакмицу до краја сезоне и да ћу потом увећати број мечева у савезном рангу.
РАД СА МЛАДИМА
Не размишља Пуношевац још о крају играчке каријере, али има планове шта ће да радити кад окачи копачке о клин.
- Остаћу у фудбалу. Волео бих да радим са децом, пре тога, наравно, да стекнем неопходне лиценце. Бивши саиграчи Игор Петровић и Предраг Павловић кренули су тим путем и видим да уживају у послу – каже Пуношевац.
ТЕНИС И СПОРТСКА ЛИТЕРАТУРА
Када није на фудбалском терену, најчешће је на тениском, где води жестоке борбе са Радетом Алексићем, бившим саиграчем и другом.
Пасивни одмор, поред путовања, уобичајеног гледања филмова и серија подразумева и читање књига.
- Омиљене су ми биографије великих спортиста, посебно „Златна левица“ о Радивоју Кораћу и „Највећа тајна Бобија Фишера“. Са уживањем сам читао о животу и каријерама Ивице Осима, Синише Михајловића, Матеје Кежмана... – каже Пуношевац.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
