У тренуцима док ће супруга Милена са ћерком Милом и сином Матијом да прослави највећи хришћански празник Васкрс, а стигла је и мама Љубица, да попуни ову „фантастичну четворку”, Марко Подрашчанин, биће у Турској, у Анталији. Нема сумње у најважнијој овогодишњој мисији – борби за највреднију круну, Лиге шампиона. Ривал, првак Пољске Јастржебски...
Много је симболике тог дана, тог 5. маја 2024. године.
Јер „Потке” игра треће финале са четом из Трента, јер каже ред је – трећа срећа, а и једна посебна дама, Мила Подрашчанин слави девети рођендан.
- Баш специјалан дан за мене, надам се и успешан. Мила је рођена 5. маја, треће финале са Трентом, надам се и трећа срећа и да ће се све поклопити. Ако има неке спортске правде, заслужили смо да се окитимо златом. Прошле смо имали успех и добар резултат у првенству. Ове нисмо. Радује ме да смо коначно комплетни после два месеца. Одмах се видела разлика, на тренингу, у игри – почиње разговор Марко Подрашчанин, Србин који жели да се попне на кров Европе и то не крије.
Смеје се капитен, расположен је, признао је и зашто:
- Увек је лакше и лепше да се мало скрену мисли да причамо и о Васкрсу, све само да није клише, и да можда прича заинтригира људе. И мени је занимљивије.
Да ли Вас слушају „деца” у екипи?
- Морају (смех). Скоро сам баш давао и интервју италијанским медијима и било је баш у том тону и везано за њих.
Како успевате да их ослободите притиска?
- Успевам колико је могуће, мада осећа се да им је ова утакмица све или ништа. Свесни смо сви после краја у Купу, првенству ове сезоне, да нам је потребан тај трофеј. Али, на све гледам позитивно јер једино на тај начин могу да их ослободим свих тих стега.
Ипак, Марко, коме је ово последња сезона у дресу жуто-плавих, даје предност ривалу, Јастржебски је фаворит?
- Није алиби нити бежање од одговорности, стварно тако мислим. Гледајући видео и све, екипа која јако мало греши, ударају сервис невероватно јако, у крајњој линији екипа која већ годинама игра у истом саставу. С друге стране, ми смо полуфинале плеј-офа играли без дизача Сбертолија, потом без Лавије...Али сада смо туто комплето као што сам већ и истакао као најбитнију ставку.
Апострофирала је легендарна „18” још једну ствар:
- Нисмо имали паузу од три недеље, играли смо константно колико смо могли. Није битно само да ли ћемо победити или изгубити, већ тај ритам утакмица. У доброј смо форми. Зашто то помињем, да нисмо имали те паузе можда не бисмо имали прва два изгубљена финала. Не бежимо и не скривамо се, знамо пут до победе!
Шта сте поручили Матији и Мили?
- Дан пошто ћу уопште да кренем у Турску, одбацили смо Милу у школу, Матију у вртић. Обећао сам да ћу им донети најсјајнију медаљу. Свакако ће бити одличје, али мислим да је време за... Злато!
А они Вама?
- Наравно, а није флоскула, они и супруга су моји најватренији и највернији навијачи. Наравно да ће као и увек гледати утакмицу и навијати не само за мене, за Трентино. Небројано пута су били на мечевима које смо играли код куће већ знају и ту атмосферу, навијаче.
А син истовремено прати и кошарку и то врло помно?
- Ако се разочара у одбојку, већ има план Б. Шалим се. Али да, испратили смо целу Евролигу, кошаркашке утакмице које се играју у нашој дворани, делимо са кошаркашима. Нема шта да нам промакне – признаје српска икона у Серија А и да са сином у слободно време црта нападе али кошаркашке, обично играју Црвена звезда против Партизана.
За крај, али Марку можда и важније од сваке утакмице су празници у кругу породице, пријатеља уколико је могуће. Али се обележава ту нема дилеме у кући Подрашчанина. А добро се памти слика када је Трентино играо меч против Таранта у гостима на православни Божић, 7. јануара и предводник Потке са саиграчима како у духу православља од првог до последњег, држе три прста...
- Прошле недеље су били моји родитељи, вратили су се у Србију. Али сада је ташта Љубица стигла. Нећемо бити сами и малтене никада нисмо. Ипак је највећи хришћански празник, а ми то и те како поштујемо.
Ко је задужен за фарбање јаја, трпезу?
- Мој одабрани тандем и супруга Милена и ташта Љубица. Договориће ће се већ њих две. Верујем да ће и Мила да се „умеша”.
Лепо је слушати Марка и као капитена, коме је ово последња сезона у јату из Трента, и Марка као тату, мужа, сина. А и магичне бројке су га ставиле на „вечну листу” у дресу репрезентације Србије са највише одиграних мечева, а у коју ће одмах после обавеза са клубом:
- Пардон, имам четири, не не, пет дана слободно (смех) па се прикључујем момцима на турниру у Кавалезеу.
ОСТАЈЕМ У ИТАЛИЈИ, БИЛИ СУ „У ИГРИ” И ПОЉСКА, ЈАПАН...
Од 2007. године Марко је на Чизми. И прија му јер после растанка са Трентином после четири сезоне, открива да ће и наредне његове бравуре красити Серију А, а потези шпице широм Европе.
А у ком дресу?
- Остајем у Италији и то је једини план, у ком клубу, видећу. Било је приче и за Јапан, чак су ме звали баш из пољског Јастржебског, али ништа од тога.
ПОСЛЕДЊЕ „ПЛАВО” ЛЕТО
Р као Репрезентација Србије, као Рекордер, као Растанак... Последње лето?
- Надам се да јесте у сваком смислу моје последње лето. Али прво да завршимо посао у Лиги нација, ове године нама јако важну, потом и верујем на Олимпијским играма у Паризу. Једва чекам као и сваке године да се придружим момцима. Они су већ почели припреме, ето срешћу их у Италији и наставити са њима. У односу на прошле сезоне, прве смо комплетни, здрави и верујем да ће остати тако, да неће бити неких пехова, повреда.
ТЕОДОРА ПОНЕЛА ЈАЈА, СЛИКАЋЕМО СЕ У НЕДЕЉУ...
Док су се писали ови редови Марко је увелико путовао за Анталију, поприште и мушког финала Лиге шампиона, Трентина и Јастржебског али и женског у коме ће два италијанска великана Конељано и Веро Волеј Милано, чији је дрес на полусезони обукла и репрезентативка Теодора Пушић:
- Потрефило се тако да смо ми, Конељано и Милано путовали истим летом. Показала ми је Теодора два јаја. Ако Бог да и да се ја сетим, послаћу слику са Теодором.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
