Кад је, сада већ далеке 2020. у Нишу, победом над Партизаном после извођења једанаестераца, Војводина освојила други трофеј намењен победнику Купа Србије, тренутак одлуке догодио се у четвртој серији једанаестераца (2:2 у регуларном току и после продужетака). Леви бек Новосађана Стефан Ђорђевић савладао је Владимира Стојковића и донео је велико славље себи и саиграчима.
Војводина је четири године касније поново учесници меча за трофеј, а управо Ђорђевић, уз капитена Дејана Зукића, једини из тог тима и даље у редовима суперлигаша са „Карађорђа”. И не само то: спреман је да уложи читавог себе да Стара дама поново слави и тиме обезбеди најмање место у групној фази Лиге конеференције.
- Свесни смо улога у финалу, али и квалитета ривала. Звезда већ годинама влада српским фудбалом. То нас, међутим, не плаши, јер имамо заиста добру екипу, тим састављен од момака који знају како се игра за трофеје, уз то имају и богате иностране каријере иза себе, али, коначно, смо у веома доброј форми у овом делу сезоне. Знамо и то да је ово за нас изузетно значајна утакмица, тако јој и прилазимо, пошто имамо прилику да уђемо у клупску историју и обезбедимо место у групној фази европског такмичења.
Ђорђевић је искусан играч, већ су му 33 године, али задатке готово беспрекорно обавља на левој страни терена.
- Не плашим се тога да ће неко од нас да затаји у уторак увече. Сви знамо колико је за нас утакмица са Звездом битна, па желимо да докажемо каквим квалитетом располажемо. И Београђани имају исти циљ, хоће четврту дуплу круну у низу, шансе за победу су потпуно изједначене. Ривал има изузетне играче, као и ми, што наговештава добру утакмицу, у којој би детаљи могли да пресуде.
ДА МОГУ ДА ПРИЧАМ ДЕЦИ...
Интересантно је и то шта би, на личном плану, освајање победничког пехара у Купу Србије значило за Стефана Ђорђевића:
- Ни када смо славили 2020. године, нисмо одмах били свесни тога какав смо резултат остварили. Тек кад прође неко време, то почне да постаје много уочљивије, а исто очекујем, уколико победимо, и после дуела с Црвеном звездом. Био бих пресрећан да поново подигнем пехар, а да онда, кад завршим каријеру и једнога дана кад се све буде слегло, могу да причам мојој деци о томе какав је фудбалер био њихов отац и шта је све у каријери урадио.
На новом стадиону „Лагатор” гледалиште ће, барем према најавама, бити подељено у пружању помоћи фудбалерима обе екипе.
- Знам да за утакмицу у Новом Саду и околини, као и међу навијачима Војводине, влада изузетно интересовање. Увек нам је много лакше кад уз себе имамо наше присталице и то ће бити додатни плус. Волео бих да их обрадујемо подизањем победничког пехара и даћемо све од себе да тако и буде.
У Нишу је, у финалу с црно-белима, одлука је пала тек после извођења пенала, а постоји могућност да и у Лозници утакмица буде решена на сличан начин.
- Не бих волео да епилог буде такав, јер то значи и додатну потрошњу сваког играча, пошто се у финалу, након нерешеног резултата после 90 минута, играју и продужеци. Истина је да нам ударци са 11 метара иду од ноге, али би много лепше било да победник буде решен после 90 минута и да то будемо баш ми. Међутим, ако буде потребно, бићемо спремни и за једанаестерце...
На путу ка зацртаном клупском циљу који досеже до титуле првака Србије у сезони 2025/26, сусрет на „Лагатору” за Војводину би могао да буде велики међукорак.
- Од доласка управе на челу са господином Драгољубом Збиљићем, заиста је постављен такав циљ и видим да све лагано иде у правцу његове реализације. Дуго сам већ у Војводини, рођени сам Новосађанин, и знам колико би радости остваривање домета којима тежимо изазвало у нашем граду. Мотивисани смо зато до неба, сигуран сам да поседујемо и неопходни квалитет и сада је потребно да га потврдимо и у финалу са Црвеном звездом. Понављам, неће нам бити лако, наспрам нас ће се наћи велики и снажни противник, а на нама је да пронађемо начин да га надиграмо и Војводини донесемо трећи трофеј у купу – подвукао је Стефан Ђорђевић.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.