За Љубишу Стаменковића, Слобода је очигледно магичан клуб, јер није први пут да са Ужичанима исписује фудбалску историју града на обали Ђетиње. Пре више од деценије испунио је снове многих генерација, а сада поново доприноси бољим данима.
Почетком марта, ГФК Слобода није имала ни промил шансе, како су многи говорили, да остане у прволигашком друштву, али доласком Стаменковића на клупу, све се променило. Почели су да дувају неки други ветрови, екипа је ређала добре резултате, играла као препорођена, па је вера у опстанак била јача него икада. У последњој утакмици са новобеоградским Радничким, упркос ремију (1:1) изборила је опстанак.
- Прошли смо кроз трње до звезда! Све је било тешко, као и ова последња утакмица, али велико срце свих на стадиону је превагнуло. Свака част и хвала свима који су дошли на историјску утакмицу, дошли су нам је и пријатељи из ВК Нови Београд који су освојили Куп Србије, првенство и Јадранску лигу, а желимо да освоје Лигу шампиона на Малти. Морамо да искористимо овај опстанак, да се уозбиљимо и нападнемо пласман у Супер лигу. Слобода има потеницијал и заслужује већи ранг од овог. Дугујем захвалност дивној публици, пратила нас је све ово време и подржавала нас до краја. Слобода се гледала породично и то је нешто ново у српском фудбалу. Ово је само почетак једне нове, лепе приче – истакао је Стаменковић.
Следи неколико дана заслуженог одмора, а онда се, како је истакао шеф стручног штаба, морају правити планови за будућност.
- До сада није било времена, свака утакмица била је питање живота и смрти и добро је што смо је завршили како треба, играчи су имали велико срце и направили серију од 12 утакмица без пораза, после серије од шест месеци без постигнутог гола. Планови су да се одморимо, да људи из клуба направе анализу свега што се десило, да не дозволе никада више нешто слично, да направе моћан део управе и екипу способну да од јула покаже да има озбиљан потенцијал за напад на Супер лигу. Време је и да Слобода изађе у Европу, то је изгубила у последњој секудни утакмице 2012. године и ред је да поново нападне Европу и да сада успе.
Ужичка публика била је 12. играч, а то је показала и на последњој утакмици против Радничког.
- Нисмо прославили опстанак, ми смо славили улазак у лигу јер је Слобода испала почетком марта. Сви су били дигли руке од клуба и од играча, онда су ме позвали. Повукли смо добре потезе и све је кренуло дивним путем, постоји добра екипа унутар клуба која разговара, размењује идеје, нереалне стављамо у страну за неко друго време, док смо се трудили да реалне оставаримо у овом тренутку. Фудбал није само трчање за лоптом 90 минута, фудбал је ово што смо видели после тога, људи који су дошли са децом, који у играчима виде хероје и надам да ћемо ову причу увести у још боље воде јер овај стадион заслужује да буде пун – истакао је Љубиша Стаменковић.
ЂУКИЋ БЕЗ ИЗОСТАНКА
Дрес ГФК Слободе носило је 40 играча, а највише утакмица одиграо је Андреј Ђукић (37), док су Саво Рашковић и Раде Глишовић нанизали по 35.
ЧАРЛС И РАШКОВИЋ ПО ПЕТ
По пет голова постигли су Чарлс и Рашковић, Тодор и Раде Глишовић били су прецизни по четири пута, Гајић и Србијанац три пута, док су се Силађи, Ђукић и Мијанг уписали по два пута.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
