Србија од Душана Влаховића на Европском првенству у Немачкој очекује да буде на нивоу игара из Јувентуса. Званично најбољи нападач Серије А у минулој сезони, као и знатно старији наши репрезентативци, играће први континентални шампионат и горети од жеље да покаже да спада у ред врхунских асова. Од система игре, односно опредељења селектора Драгана Стојковића да ли ће уврстити у тим два класична шпица, зависи и хоћемо ли Влаховића и Александра Митровића гледати у тандему. Нема сумње да су они најјача снага Орлова, али и да треба испунити још много тактичких захтева за успех на ЕУРО, што нам је превасходни циљ.
У интервјуу за сајт ФСС Душан Влаховић причао је о државном тиму, више о Јувентусу и личним плановима, дотакао се и Новака Ђоковића и Николе Јокића.
Само шест месеци (рођен 28. јануара 2000) имао је Влаховић кад је наша репрезентација, под именом СР Југославија, учествовала претходни пут на Европском првенству. Из прича је само чуо незаборавне детаље са шампионата у Белгији и Холандији, за Плаве завршеног у четвртфиналу поразом од домаћина Лала (1:6).
- Отац ми је причао о утакмици са Словенијом, кад су наши губили 3:0 и стигли до 3:3. Било је доста добрих играча у тој генерацији. Саво Милошевић био је сјајан нападач. Сарађивао сам са Љубинком Друловићем у тој репрезентацији. Причали смо доста, зезали се, радили смо често завршницу на тренинзима. Гледао сам на снимцима како је дизао лопту спољном ногом, центрирао, сваки шпиц је, наравно, желео да игра с њим. Имали смо доста великих играча, остварили су завидне каријере.
На том за нас последњем ЕУРО, пролаз групе значио је пласман међу осам најбољих селекција. Тада је на финалном турниру учествовало 16, а сада су 24 репрезентације, веће су шансе за нокаут фазу јер ће и четири трећепласирана тима да изборе наредну рунду. Орлови су у групи са Енглеском, Данском и Словенијом.
- Фраза да сви играју фудбал је мало излизана, али сигурно се фудбал променио и све репрезентације почеле озбиљно да схватају сва такмичења, припрему, техничке ствари, исхрану... Биће нам јако тешко на сва три меча. Не знам да ли су људи свесни у колико смо квалитетној групи. Енглеска је ако не први онда један од највећих фаворита за трофеј у Немачкој. Словенија је квалификације одиграла изузетно добро, победила је у марту Португалију у пријатељској утакмици. Данци су били полуфиналисти прошлог ЕП, дуго година играју одлично.
Хвали Душан противничке, али цени и репрезентацију чији је важан део:
- И ми смо добри, спремни да се такмичимо са свима. Треба да размишљамо од утакмице до утакмице, да будемо самоуверени, храбри. Најважније је да се држимо сви заједно, само тако можемо да остваримо добар резултат.
Влаховић је на 26 утакмица за Орлове постигао 13 голова, издвојио је најлакши и најтежи.
- Најлакши је био против Русије, а најтежи на гостовању Црној Гори, први од два у Подгорици. Можда на око није изгледало тако ефектно - центаршут, повратна, утрчао сам испред играча и погодио супротан угао, малу мрежу, технички је било најтеже извести тако нешто.
ТЕШКО САМ ПОДНЕО ЈОКИЋЕВУ ЕЛИМИНАЦИЈУ
Душанова велика љубав је кошарка, тренирао је баскет пре фудбала и обожава Николу Јокића.
- Тешко ми је пала елиминација Денвера од Минесоте, али то је спорт. Никола је дао све од себе, у последњем мечу серије постигао је луде бројке. Јокић целу нацију представља у најлепшем светлу. Следеће сезоне навијаћу у НБА такође за њега.
ЂОКОВИЋ ШАМПИОН И ВАН ТЕРЕНА
Новак Ђоковић је крајем прошле године док је у Торину играо завршни мастерс сезоне гледао утакмицу Јувентуса и затим се у свлачионици сликао са Душаном Влаховићем и Филипом Костићем.
- Нисмо имали прилику да попијемо кафу, меч се касно завршио. Нисам желео Нолета много да питам, он је био опуштенији и оставио на мене невероватан утисак. Оставио ми је број и рекао да га позовем кад ми нешто треба. То у мени буди осећај задовољства и части јер је он најбољи у историји свог спорта. Показује колики је шампион и као особа, приземан је, скроман, васпитан, има осећај за друге људе.
На сличан начин као против Соколова члан највећег клуба од свих репрезентативаца Србије дао је и у Ослу 2022. у последњој и одлучујућој утакмици за пласман у А дивизију Лиге нација.
- Доста зависи и од саиграча. Неком од њих је сигурно лакше ако се договоримо пре утакмице, јер он мање-више зна моје кретање. Говорио сам му да уколико ћу се у неким ситуацијама кретати на једном, у другим на другом делу терена. На тај начин могу да се створе неки механизми. Филип Костић је против Норвешке знао да ћу да нападнем повратну лопту, био сам на правом месту и на нашу срећу сам погодио. Доста ствари мора да се сложи за постизање гола.
Александар Митровић је на првих 26 утакмица постигао седам голова, Влаховић шест више, по тој логици могао би и да постане рекордер кад најбољи стрелац у историји наше репрезентације заврши каријеру.
- Другачији смо примери, Митар је дебитовао са 17, 18 година, ја касније, тако да нас не би упоређивао на тај начин. Не размишљам о рекорду, иако они постоје да би се обарали. Покушавам да увек пружам максимум и допринесем успешним резултатима. Једина ствар у глави ми је како да што више побеђујемо.
Влаховић признаје да му доста значи што је непосредно присуствује померању граница старијег саиграча из шпица:
- Свима нам је част и задовољство да смо уз њега. Митар је ту да нас све вуче, као и остали старији репрезентативци Дућа (Тадић). Они су прошли много више од нас, ми смо ту да их слушамо и идемо за њима.
Сутра ће у Стокхолму (18,00) на пријатељском сусрету са Шведском присуствовати опроштају Златана Ибрахимовића.
- Биће ми велика част, он је један од мојих идола, уз његове игре сам одрастао. Не дешава се сваки дан да један од најбољих нападача у историји фудбала одлази у пензију.
Влаховић још чува дрес који му је Швеђанин поклонио са потписом.
- Урамио сам га и дао оцу да га стави на зид у нашем стану у Београду, на зиду, са потписом.
Душан је од 18 голова ове сезоне за Јувентус шест постигао слабијом десном ногом, док је до прошлог лета имао укупно пет.
- Леп податак и говори да сам доста напредовао у том сегменту. Много радим доста и трудим се да отклоним све недостатке, односно све елементе доведем до највишег нивоа. Свакодневно покушавам да усавршим јаче стране и унапредим лошије. Виде се плодови рада и то ми представља подстрек, биће још погодака.
Наш нападач донео је Старој дами тријумф у Купу Италије голом у финалу против Аталанте, што му је први пехар од преласка у Италију.
- Срећни смо због трофеја и пласмана у Лигу шампиона, али нисмо задовољни 100 одсто са минулом сезоном. Јувентус је један од највећих клубова на свету, највећи у Италији и навикао је да осваја трофеје сваке године. До фебруара смо били у трци са Интером за Скудетом, нероазури су заслужено били први. Следећа сезона може да нам буде одскочна даска, а титула амбиција. Не знамо да ли ћемо успети, отварамо нови циклус, имамо доста младих играча, напашћемо Скудети. Срећни смо због купа, један од циљева пре сезоне.
Пре осам година Влаховић је затресао мрежу у финалу Купа Србије за Партизан против Јавора у Горњем Милановцу (2:0). Маја 2024. урадио је исто у дресу Јувентуса. Између та два гола много тога се догодило у Душановој каријери.
- Доста сам зрелији, тад сам имао 16, данас 24 године. Природно је да сам доста зрелији, прошао сам лепе и мање лепе тренутке, сазрео као особа. Још сам млад, каријера и живот су предамном, налетаћу на још више искушења.
Влаховићев саиграч из Јувентуса Федерико Гати каже да би за Душана скочио у ватру.
- То су његове типичне изјаве, скочио би у ватру, дао руку... Много ми је драг зато што је искрен, има поштен однос према раду, новцу, људима. Он је то препознао код мене, уклопили смо се и разумели јако брзо. Има невероватну жељу да напредује и достигне врхунског нивоа, на добром је путу да то и оствари. Јако ми је драг, дружимо се доста и ван терена. Гледали смо велики број утакмица кошаркаша Партизана у Евролиги, одушевљају га навијачи и атмосфера, пожелео је да игра у Арени. Први пут кад буде могао доћи ће да погледа једну утакмицу.
Два велика пријатеља биће учесници ЕП.
- Гатија је погодило што није био одмах на списку. Охрабривао сам га, а он се потајно надао да ће селектор да промени мишљење. Повредио се Скалвини и Федерико је позван. Честитао сам му, иако није желео да на тај начин уђе у репрезентацију. Пожелео сам му срећу, као и он мени. Надам се да ћемо се срести у Немачкој – закључио је један од наших највећих адута на ЕУРО.
БЛЕКИ И КАЛАБА ДРАЖИ ОД ГАТИЈА И КИЈЕЗЕ
Душан Влаховић се у Јувентусу највише дружи са Гатијем и Кијезом, а у репрезентацији ту улогу имају Миленковић и Павловић.
- Са Блекијем сам играо седам година, познајемо се чак и дуже, један је од најбољих пријатеља у фудбалу. Гати и Кијеза су ми јако драги, али ако морам да бирам више ми недостају Блекија и Калабу кад сам у клубу, јер смо малтене одрасли заједно.
ПОХВАЛЕ ДЕЛ ПЈЕРА ЗНАЧЕ ДА САМ НА ПРАВОМ ПУТУ
Трио некадашњих асова Јувентуса бирао је речи хвале описујући Душана Влаховића.
Алесандро Дел Пјеро је изјавио да је наш нападач један од оних који од првог дана кад је крочио на стадион у Торину схвата тежину дреса Јувентуса. Дарко Ковачевић је нагласио да је бољи од њега и да за коју годину може да буде најбољи на свету.
Ален Бокшић сматра да је Влаховић у рангу Ерлинга Халанда јер је много теже давати голове у Италији у односу на Енглеску.
Њима се придодао селектор Србије Драган Стојковић истакавши да Душан има све предуслове да постане најбољи нападач на свету, пре свега менталитет победника и неутоњиву глад за головима и победама
- Све четири изјаве су ми подједнако драге. Издвојио бих ипак, Дел Пјера, јер он зна колико је тежак дрес Јувентуса, 30 година је био у клубу, 20 година капитен. Ако је он то рекао за мене то значи да сам на правом путу.
ДА СЕ КАД НАПУНИМ 40 НЕ КАЈЕМ НИ ЗБОГ ЧЕГА
Владимир Југовић, такође некадашњи играч Јувентуса, поредио је Душана Влаховића са Бобом Вијеријем.
- Даћу максимум да се приближим нивоу великих играча. Наравно, моје амбиције су још веће. Да не будем нескроман, било би добро да се приближим нивоу Боба Вијерија, један од најбољих нападача у своје време. Људи много брзо упоређују, после две три утакмице стављају терет на нас, проглашавају нас новим Месијем, Роналдом, Ибрахимовићем, а то су играчи који су исписали историју фудбала. Најважније је да кад напуним 40 година не кажем да бих више урадио да сам са 22 више радио у теретани, а са 23 на терену. Циљ ми је да се кад завршим каријеру не кајем ни због чега. Какав год играч да будем значи да ми је то било предодређено, да нисам имао квалитет за више, нико ми ништа није поклонио.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
