Марушић и Митровић уз шампиона са Бањице (ВИДЕО)

Обичај је да фудбалер или функционер изведе почетни ударац, међутим, прексиноћ на Бањици слика је била мало другачија. Почетак последње борбе у плеј-офу најавили су кратким шутирањем лопте на центру двојица интернационалаца, Адам Марушић и Стефан Митровић.

Дете са Вождовца, иначе репрезентативац Црне Горе, заменик је капитена Лација Ћира Имобилеа и у друштву са Митровићем, искусним штопером, бившим репрезентативцем Србије, повратником у Гент из мадридског Хетафеа, извео је почетни ударац.

Марушић и Митровић добили су салве аплауза и отишли су у гледалиште да уживају.

- Баш ми је било лепо на Бањици, навијао сам за Студенте, жеља ми се остварила. Верујем да ћу из Италије да допринесем макар бодрењем да оставе што бољи утисак и на међународној сцени – рекао је Адам Марушић, на полувремену.

Мајсторијама, драми и уживању, прексиноћ је званично дошао крај за такмичарску 2023/24. годину. Нема више непознанице, ФОН Бањица преузео је шампионски трофеј од великог ривала из Лознице, доскорашњег првака Србије.

Премијера је пресела новом шампиону, поражен је на Бањици, затим је обрисао флеке на истом паркету, па је славио у граду у Подрињу, а онда доживео пораз и вратио финалну серију у Београд. Екипа тренера Игора Шоша водила је три разлике, Лозничани су постигли почасни погодак, а одмах са последњим звуком сирене почело је славље домаћина.

Атмосфери прексиноћ на Бањици позавидели би и у футсалом најзагриженијим европским градовима. Навијачи са трибина домаћина, а такође и гостију дали су посебну ноту петој, одлучујућој утакмици у врелој дворани, пред више од 1.000 љубитеља игре на петопарцу.

- На крају приче заслужено је титула отишла у наше витрине. У свакој утакмици, осим у четвртој, ФОН Бањица је доминирао, био је бољи, а такође и у финалу Купа, међутим, тад су Лозничани освојили пехар. Разлика ни овог пута није била огромна, такође и статистички кад се гледа, имали смо више удараца на гол, створили опипљивије шансе, у свим параметрима били смо бољи. Ништа се није калкулисало, увек смо ишли на победу, против Новог Пазара у четвртфиналу, са Врањанцима у полуфиналу пре ових пет утакмица са Лозничанима. Оставили смо јачи утисак у и финалу Купа Србије, али смо изгубили 1:2, у фудбалу се памте победници, утисак је да нам се сад вратило за тај кикс. Пријао нам је диван амбијент, најлепши на клупском нивоу, од кад се бавим футсалом. У Италији ово нисам доживео, иако су на Апенинима такође фанатици у публици. У Лозници, а и у Београду, посебно прексиноћ навијачи су заслужили више од најлепших речи – причао је Страхиња Петров, десетка новог – старог шампиона Србије.

Фудбалере је испред дворане на Бањици дочекала група навијача, ватромет, бакљада и песме дуго су парали небо, практично све до неки минут пре поноћи.

- Одавно нисам видео нешто тако лепо, остаће нам то дружење са навијачима вечно у сећањима. Голман Лозничана Јаков Вулић био је на нивоу на свих пет утакмица, имам и у противничком табору другове из репрезентације Србије, срећан сам што семо сви заједно уживали у фер борби, нетрпељивости није било, уосталом сви смо ми другови ван терена. Спорт је живот, утакмица дође и прође, треба знати и уживати.

Петров је пронашао кључ успеха, пут до циља Студената:

- Све се заснива на физичкој припремљености, играли смо буквално сваки трећи дан, нама је ово секундарна ствар, било је теже мојој екипи, али је титула тиме слађа. Рецимо, за Лозничане играју све сурови професионалци, живе од футсала, а код нас само Младен Коцић и ја смо „профи” остали наши играчи углавном раде. Похвале припадају свима, тренирали смо као лудаци, исплатило нам се – завршио је Страхиња Петров.

Капитен Павле Пешић, неколико пута је пре радовања са саиграчима и навијачима заљуљао шампионски пехар, пробио је лед у врелој Бањици, постизањем првог поготка у одлучујућем мечу.

- Част је и привилегија што ћемо представљати Србију и наш футсал у Европи. Очекивао сам пет утакмица, екипе су сличног квалитета, а огромно хвала навијачима. Бројна публика верна Лозничанима дошла је у Београд, такође и ти људи заслужују да се помену. Веровао сам да ће мајсторица да реши питање првака, никад нећу да заборавим феноменалну подршку, нарочито са наше трибине, трофеј смо заслужили, јер смо бољи били од Лознице, тако говоре бројке на семафору и слика на терену. Све договорено смо одрадили, ово је тимска титула, нико није одскочио од појединаца.

- Драго Шљукић је на позицији сидраша био одличан, трпео је речено фудбалски и батине, крунисао је игру голом. Дејан Јовановић је играч из сенке, честитке и њему на првој титули, одрађивао је прљав део посла за екипу – трудио се капитен Павле Пешић да у краткој анализи наведе најбитније детаље последње представе на Бањици.

Игору Шошу помагали су Марко Тепавчевић и његов имењак Синђић, иначе кондициони тренер.

- Велику помоћ имао сам од обојице, за длаку смо били бољи од сјајног противника у равноправној утакмици. Имали смо већи број шутева, промашили смо много шанси у последњем мечу. Разбранили смо њиховог голмана Вулића, доказаног, искусног чувара мреже, за којег смо знали да има велики квалитет. Намучили смо се, али је вредело, сви наши играчи су се борили, физика је превагнула у целој серији, деловали смо надмоћније, спремније, Лозничани нису могли да издрже високи пресинг. Подбацили смо једино у четвртој утакмици што се тиче физике, а све се базира на кондиционом плану и то је услов за било шта у великом, па и малом фудбалу. Чекамо сад неког од европских великана у Београду, размишљаћемо о Лиги шампиона, има времена, сад је време за уживање. Нервирали смо се, а на крају смо се заслужено смејали уз радоснице, драло се, нарочито поред аут линије – промуклим гласом причао је Игор Шошо, неколико сати после заливања трофеја.