Звездашка Југославија пустила је сузе и буквално плакала кад је из Црвене звезде отишао у Партизан. На Маракани је могао све, навијачи су понајвише због њега долазили на наш највећи стадион, пуштао је кишу у Љутице Богдана, а онда је добио у комшилуку симпатије и улогу љубимца, поготово са јужне трибине. Многи му то нису опростили!
Милко Ђуровски је остао посебан, специфично је говорио из Марибора и о сликама које нам стижу са европских чаролија у Немачкој.
- Добар се фудбал игра на Европском првенству, задовољан сам, отворене су утакмице, падају голови и севају шансе, тресу се стативе и пречке, голмани добро бране. Навијао сам, наравно, за Србију против Енглеске, очекивао да ће да игра отвореније, рецимо, са тројицом у шпицу. Свеједно, погодио сам састав, међутим, да сам селектор Србија би играла с трилингом у нападу, јер има најталентованије играче у Европи. То често јесте ризик, али није важно да ли губиш 0:1 или 2:3. Важно је да се постигне гол. Митровић и Влаховић нису имали много лопти, проблем је лежао у нашем везном реду, видео сам да је Митар брз – са радошћу због позива говорио је Ђуровски.
У Србији поготово бруји о речима капитена Тадића „Најбољи сам, најспремнији...”?
- Пикси Стојковић каже да му је тактички одговарало да Тадић не почне утакмицу, међутим, као и многи, капитена сам очекивао на терену од првог минута. Став је то, ипак, селектора, али Тадић није требало да каже да је најбољи играч, поготово да се прави фрка. Причао сам и ја, у друштву, за столом, да сам најбољи, али нисам никад то говорио јавно. Ништа немам против Пиксија, једноставно, Тадић је само испоштовао одлуку селектора. Да сам био на Тадићевом месту, знајући мој карактер, рекао бих да нећу више да играм за репрезентацију, а ово говорим, наравно, из свог угла. Није потребно да се подиже галама, такође нам не треба драма, напротив, свима је потребан мир и концентрација, поготово фудбалерима, они су у центру пажње.
Ваш осећај кад сте видели капитена Орлова на клупи?
- Очекивао сам да ће да игра, није се нашао у стартној једанаесторици и шта сад?! Морамо да идемо даље, може да нас кошта ако се будемо освртали на оно иза нас, Тадић је само објаснио да ту нема проблема, поштовао је став Пиксија. Ево, сад сте ме подсетили на време кад сам играо за репрезентацију Македоније, прочитао сам у новинама да нећу да играм на утакмици са Данском и одмах сам, јер сам храбар одувек био, свима разгласио да нећу да путујем.
Где смо јачи, а где су Словенци рањиви?
- Појединачно, квалитет је на нашој страни, технички смо бољи, луциднији, дајемо голове. Словенци су као Немци, сви играју један за другог. У моје време Црвена звезда је играла лепршаво, а Партизан оштро, борбено и бритко, као тада репрезентација Мађарске. Неки су волели нас, други црно-беле.
Селекторско место сви гледају на великом такмичењу, ту почиње и завршава се свака прича?
- Селектор мора да буде мотиватор. Писки је био велики играч, има респект, не знам да ли је већи код наших играча или у правцу судија, ипак, није лако данас радити, кад фудбалери зарађују велике своте новца. Митровић, Тадић, Влаховић... Појединачно смо јаки, али на ЕП игра екипа и то свака четири дана. Турнирски је систем, а ту су мајстори Италијани, Шпанци...
Да сте на клупи српског државног тима?
- Фудбал је једноставан, баш као и живот, само је битно како ћеш да га организујеш. Нема умирања у лепоти, морамо да нападнемо и победимо Словенце! Волео сам као дечак да играм шах, Каспаров ми је остао драг за цео живот, јер се отварао буквално од првог секунда меча. Зато сам га и обожавао. Више волим 4:2 од 1:0. Дошли смо у Немачку, ипак, да играмо фудбал, а не да се препиремо или извињавамо једни другима. Нисмо на плажи или улици, фудбал је озбиљна ствар. Видео сам много пута да су рањиви, али Словенци и кад губе не клону, мораћемо да играмо озбиљно, офанзивно, нећу да кријем да не волим да се браним. То сигурно не воли ни Пикси Стојковић јер је и он био велики зналац, мајстор за голове, љубимац навијача...
Са двојицом или тројицом штопера, како бисте ви на терен?
- Моја екипа би увек играла у систему 3-4-3. Никад нисам мењао своја правила, волим да тим игра са четворицом у ромбу у средини. Хајде да схватимо Словенију као да је Немачка на другој страни терена, дисциплиновани су Кекови играчи, опасни, требало је да победе Данску, прегазили су је у другом полувремену.
Све осим победе биће неуспех за Србију?
- Неће ваљда то да се деси. Словенцима дајем предност, јер играју исто од првог до последњег минута, приме гол и устану, наставе исто, а ми тад почињемо да се свађамо, овај не трчи, онај... Играјмо фудбал, само толико.
Савет Драгану Стојковићу, Тадићу, Митровићу, Влаховићу?
- Не смемо да будемо алиби људи, него да смо позитивни у главама, да се не бојимо грешака, сви људи греше. Човек није робот, стане и машина. Будимо као војници, јер сви губимо или побеђујемо, сложни, ипак носимо исти дрес.
Рецепт за победу?
- Храбро и паметно, да дамо што више голова. Мушка игра, сви за једног и један за све, или идемо кућама. Искључимо критике, хајде да будемо концентрисани, заборавимо те приземне и подле српске интриге, манимо се тога и биће нам добро - финиширао је Милко Ђуровски.
НАВИЈАЋУ ЗА СРБИЈУ, БИЋЕ МИ ДРАГО И НЕРЕШЕНО
Навијаћете за?
- Рођен сам у Македонији, одрастао у Србији, а Београд ми је остао дубоко и заувек у срцу. Зашто драма, немојмо да вечито правимо неке фрке, јер имамо одличну репрезентацију, али мора да се ради, тензија нам није потребна, само концентрација. Не вреди ништа од дизања галаме. Навијаћу за Србију, сасвим логично, али биће ми драго и да буде нерешено. Дуго живим у Словенији, друг сам са Кеком... То је као да ме питате кога волим, Црвену звезду или Партизан, а и врапци на гранама знају да сам звездаш од малих ногу – у свом стилу нагласио је Милко.
ШПОРАР МЕ ПОДСЕЋА НА ЗЛАТКА ВУЈОВИЋА
Можете ли да скенирате бившу југословенску републику?
- Ривал има Шешка, високог нападача са дугим кораком. Шпорар ме подсећа на Златка Вујовића, опасан је, трчи лево и десно. Словенци су ратници и велики радници на терену, знају да играју, чувају свој стил и систем. Борци су, чврсти, а Матјаж Кек је добар стручњак – сматра Ђуровски.
6 УТАКМИЦА одиграо је Милко Ђуровски за репрезентацију Југославије, дупло више него за Македонију
2 ГОЛА за Плаве постигао је луцидни нападач: на дебију Мађарској у Суботици (31. март 1984; 2:1) и на гостовању Бугарској у Софији (3. јун 1985; 1:2)

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.