Јул, година је 2008, експедиција Фудбалског клуба Модрича Максима аутобусом, преко Црне Горе, запутила се у Тирану. Разлог – одигравање прве утакмице првог кола квалификација за Лигу шампиона против албанског првака Динама.
Модричани су тог лета, десетак месеци након смрти свог творца др Милана Јелића, као шампиони Премијер лиге БиХ и представници Републике Српске, кренули на компликовани пут за Тирану, која је још увек славила једнострано проглашење независности тзв. Косова. На сву срећу фудбал је, тада, био изнад политичких збивања...
Гости из Модриче су путовали преко Шћепан поља, крај кањона Дрине, уским путељком. На телефону голман Емир Хаџиђулбић је разговарао с мајком:
– Идемо неким врлетима, провалија је крај нас, само да преживимо све ово!
У том моменту осетио се страшан удар. Аутобус је стао, свега педаљ удаљености десни точкови су били удаљени од бездани. Удес! Из супротног правца је долазио аутомобил подгоричких регистарских ознака и ударио у клупски аутобус. Саобраћај је био затворен више од једног часа, дошла је и полиција, кола хитне помоћи...
Леви фар и предњи део аутобуса полупан, али може да иде. Возач ризикује јер је возило технички неисправно (касније је због тога био и проблем прво са црногорском, а потом и албанском полицијом). Пут је коначно настављен...
– Када се овакве ствари дешавају, обично на утакмици буде све најбоље. Невоље су савладане на путу и онда се стиже до циља јер након њих долази све позитивно. Модрича ће победити Динамо! Сиигуран сам у то – рекао је у аутобусу Велимир Стојнић, тренер који је лиценцом „покривао“ Митра Лукића, шефа стручног штаба Модрича Максиме.
Прва утакмица одиграна је на стадиону „Кемал Штафа“ у главном граду Албаније 15. јула 2008. Модричани су победили резултатом 2:0. Ноћ пред утакмицу у хотелу „Интерконтинентал“ у строгом центру Тиране, преко пута резиденције Енвера Хоџе и споменика Скендербегу, у којем су били смештени Модричани појавио се Златко Далић, који је у то време с Ријеком правио сјајне резултате. Тек после утакмице је откривен разлог што је он био ту...
Наиме, после пораза од Модричана председник Динама Бесник Сулај је сменио аргентинског стручњака Марсела Хавијера Зулету и именовао Далића за новог тренера, те је Хрват из Ливна водио Динамо у реваншу у Зеници, на „Билином пољу“ (2:1 за Модрича Максиму).
– Успели смо да прођемо Албанце, мада је у реваншу било густо, Динамо је до пред крај сусрета водио с 1:0. Модрича је у последњим минутама преокренула и победила, па тако изборила двомеч са данским Алборгом који је касније ушао у групну фазу такмичења и победио славни Манчестер јунајтед. Следеће сезоне, у Лиги Европе Славија из Источног Сарајева је, колико се сећам, елиминисала, исти тај Алборг, па играла са словачким Кошицама – присетио је Велимир Стојнић.
Био је то први фудбалски, историјски дуел клубова из Републике Српске и Албаније. Други је одигран синоћ на бањалучком Градском стадиону. Борац, првак Премијер лиге БиХ угостио је Егнатију из Елбасана, такође у првом колу квалификација за најпрестижније клупско такмичење под окриљем УЕФА.
МИТАР ЛУКИЋ: ВЕЛИКО ИСКУСТВО
Митар Лукић, тада тренер Модричана је отац Јове Лукића, данашњег нападача бањалучког Борца. Заједно са Велимиром Стојнићем „сковао“ је победнички план и елиминисао Златка Далића, који је десет година касније, на Мондијалу у Русији, са хрватском репрезентацијом играо финале Светског првенства.
– Као да је јуче било. Сећам се сваког момента и тренутка, како утакмице у Тирани, тако и стресног реванша у Зеници. Тада ми је много помогао Велимир Стојнић којем сам немерљиво захвалан и данас, ево после 16 година. Зар је толико прошло? Било је то велико искуство за све нас о којем често причам и свом Јови – рекао је Митар Лукић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
