Где год су Албанци, и играју фудбал, још поготово ако је то против Срба, онда те утакмице са собом носе високи безбедоносни ризик, још од провокативног дрона на стадиону у Хумској, па Џакиног и Шаћиријевог „орла“ на Мондијалу у Русији, све до новог окршаја у Катару и новопеченог провокатора Јашарија. А чека нас и „А“ дивизија УЕФА Лиге нација.
Тензије и национални набој нису изостали ни на квалификационој утакмици за Лигу шампиона у Бањалуци између Борца и Егнатије. Гости из Албаније нису провоцирали као што су то радили „Швајцарци“ Џака и Шаћири, али јесу иритирали домаћу публику која је, у силној подршци својим љубимцима и жељи за победом, скандирала „Косово – Србија“.
Шта је спорно у овој истини и коме она смета? „Спортистима“ из Албаније? Какве везе албанска држава има са јужном српском покрајином и да ли је то повод да се напусти спортско борилиште?
Да је Косово заиста Србија, на стадионима широм Европе, певају сви правдољубиви и слободарски народи: Шпанци, Румуни, Чеси, Словаци, Грци, Мађари, Руси, Белоруси, Кипрани... Када став о Косову, са много емпатије, износе разни европски народи, упозоравајући на неправду, шта онда треба очекивати од Срба за које је „Косово срце Србије“!?
Само они неупућени, да не кажемо блесави, нису очекивали „Косово – Србија“ и „Косово је срце Србије“ на стадиону у Бањалуци која је, по истој матрици, жртва истих страних моћника. Спорт је одавно изашао из властитих оквира, постао инструмент политике. Све је, на овим узаврелим, балканским, просторима почело и печат добило још 13. маја 1990. године на загребачком „Максимиру“.
Представници Егнатије, спортски јалови и грубијански настројени на терену, једва су дочекали „мрвицу“ повода да направе скандал, почну да терају неку „своју правду“ и причају о „угрожености и безбедности“. И врапци на грани су сити тих фабрикованих прича и лажи. Албанска посла!
Ником од Албанаца у Бањалуци није „фалила длака с главе“, нити је било ко од њих „ружно погледан“, а они су се, готово претећи, „распиштољили“ у престоници Републике Српске која им је, очигледно, голем трн у оку. Не само да су „разапели“ пољског арбитра Даниела Стефанског који је кажњавао све њихове грубе насртаје, али и „показао“ домаћим играчима да се у Европи не „свирају“ фаулови као у Премијер лиги БиХ, већ су Бањалучанима претили „између редова“.
И сад је, као, оправдано чуђење њиховог тренера Едлира Тетове одлуци УЕФА да навијачима из Албаније забрани долазак у Бањалуку. Ко зна какав би тек они репертоар провокација понели са собом?
Хвала Богу никад сазнати нећемо.
А медији у федералном Сарајеву су, част изузецима, наравно били на страни Албанаца, против шампиона „своје државе“.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
