Почетна / Микс / ОК Србије

Медаље освајају храбри, а ми храбрости имамо

Преданост, вештина и храброст су кључне компоненте на путу ка олимпијској медаљи - каже председник Олимпијског комитета Србије Маљковић уочи Игара у Паризу од којих очекује да Србија барем за једну медаљу буде боља него пре три године у Токију
ФОТО: И. Веселинов

У петак, 26. јула, у Паризу ће почети 33. летње олимпијске игре на којима ће Србија покушати да обори свој рекорд постављен пре три године у Токију, када су њени спортисти освојили девет медаља (три златне) и заузели 28. место у конкуренцији 206 земаља и територија.

Зато интервју с председником Олимпијског комитета Србије (ОКС) Божидаром Маљковићем почињемо тим питањем – може ли Србија да надмаши себе у Француској, имајући у виду то да ће имати знатно бројнију олимпијску репрезентацију: 112 такмичара у односу на 87 у Токију…

-Било где да сам радио, померао сам границе, организацију, чак сам мењао и распоред у хали. Због тога сам имао и проблеме са локалним властима у Шпанији и Француској – одговара Маљковић, четвороструки клупски шампион Европе у кошарци. – Ја се и у овој улози осећам као тренер, али онај који има пред собом екипу од 112 играча у разним спортовима. Имам жељу да бар за једну медаљу будемо бољи него у Токију. Идемо тамо с великим хендикепом, а то је одлука Олимпијског комитета Француске да избаци карате са програма, што значи да смо ускраћени за учешће Јоване Прековић која би сигурно имала велике шансе да одбрани злато. У Токију сам гледао све њене борбе, доминирала је. Милица Мандић, једина жена у Србији са два злата, повукла се из теквондоа из породичних разлога, родила је дивног сина и желимо јој срећу. Говорим све ово да бих објаснио да у Париз идемо без две сигурне медаље. Свакако, и срећа је важан фактор. Подсетићу да смо у Токију имали пет четвртих места.

Олимпијске игре су, сложићете се, много теже такмичење од светских шампионата. Једном су у четири године, притисак је огроман јер нема места за поправни, пошто у сваком спорту има знатно мање такмичара (екипа) него на светским првенствима?

-Свакако, Олимпијске игре су изнад свега. Мени је само жеља да наши спортисти дају и последњи атом снаге, као што иначе раде, па шта буде. Сваки спорт је посебна врста вештине. Кренућу од кошарке, то је вештина: знаш или не знаш. Као што се зна да мајстори „Берлутија” и „Вестона“ праве најбоље ципеле. Ми имамо добре спортисте, веште људе, борце… Навешћу само један пример… Да би џудисти Кукољ или Мајдов били олимпијски прваци, морају у једном дану да победе пет страшних бораца из других земаља – пет „звери”, да тако кажем.. Тренери су ти који спортистима усађују вештину. Ми имамо у неким спортовима врло добре тренере, а у некима не. Нећу да именујем ни једне ни друге. Успех спорта гарантује тренер. Зар последње Европско првенство у фудбалу није то показало, да титулу освоји Де ла Фуенте у кога је веровао само један човек, доскорашњи председник ФС Шпаније Луис Рубијалес. Нормално, у њега су веровали и његови играчи који су расли с њим.

Шта је још неопходно да би неко стигао до олимпијске медаље?

-Олимпијске игре су сурово такмичење. Једна непроспавана ноћ, једна дијареја и пропаде све оно што си годинама градио. Био сам на седам кошаркашких фајнал-форова, на европским и светским првенствима. Олимпијске игре доносе највећи могући притисак. Не само због страшне конкуренције, већ знаш да те читав свет гледа, од првог комшије до људи из Патагоније и Мадагаскара. Тако да поред вештине мораш да имаш и храброст. Медаље освајају храбри људи, а Србима не треба посебан доказ да су таквог кова. Србија је још почетком претходног века ушла у МОК, као једна од првих 18 европских земаља, захваљујући генералу Светомиру Ђукићу, човеку са визијом. Имамо обавезу да наставимо традицију тих храбрих људи.

НЕЋУ ИЋИ ДА ГЛЕДАМ МАРИНИНЕ УТАКМИЦЕ

Олимпијски програм је густ, није могуће у истом дану пратити уживо све српске спортисте. Како ће изгледати Ваш распоред у Паризу?

-Ми у ОКС-у смо већ направили план, распоредили смо се ко ће ићи на које борилиште да подржи наше такмичаре и екипе. Правићемо олимпијску изложбу у Српском културном центру у Паризу, где очекујемо велики одзив наших људи, имајући у виду то да у том граду живи више од 120.000 Срба… Једну ствар знам: нећу ићи да гледам Маринине утакмице! Нисам их гледао ни у Токију…

Зашто не гледате мечеве своје ћерке? Немате стомак за то…

-Могло би тако да се каже. Замолио сам своје пријатеље и најближе сараднике Жарка Зечевића и Ђорђа Вишацког да гледају утакмице кошаркашица и да ми препричају шта су видели…

 

Таленат је дакле ту, али како стојимо с новцем?

-Ми у ОКС-у се поносимо са две ствари. Прва је та да смо у Токију били прва земља с подједнаким бројем мушких и женских спортиста. Друга ствар је да смо најбољи на свету када се гледа проценат новца који из буџета усмеравамо директно на спортисте и тренере. Да будем прецизан, 78 новца из ОКС иде у том смеру, а тај однос је код Француске, Америке и Немачке, 27 или 28 одсто. То ми је лично рекао председник МОК-а Томас Бах када ми је пре неколико година пришао на једном пријему да би ми честитао на томе. Много људи не разумеју да је ОКС проточни бојлер и да само 22 одсто од укупног новца одвајамо за плате. Имамо велико разумевање државе, а поготово председника Вучића. Није се никада десило да одем код њега, да му образложим за шта нам је неопходан новац, а да та средства не добијемо. Знам да ће господа из опозиције ову моју изјаву да критикује, али је то заиста тако.

Опозиција то напада зато што се по некад, из Вучићевих изјава, стиче утисак као да даје своје паре а то нису његове паре већ државне?

-Е баш добро да то питате, јер сам већ чуо то питање раније! Не даје ни Макрон у Француској своје паре, нити Путин у Русији своје, ни Орбан у Мађарској, ни Бајден у Америци… Ово што вама говорим причао сам и на неким јавним скуповима, код нас и у региону, поред осталог и у Сплиту. Не причам то ни у чије друго име осим у своје. Никада нисам био члан партије, због неких својих ставова, али и да бих увек могао без пардона да говорим истину.

Пошто већ има толико новца у српском спорту, шта од свега тога добија Олимпијски комитет Србије?

-Олимпијски комитет Србије има буџет око пет милиона евра. Обожавам фудбал, али је ван памети да Звезда и Партизан плате осам милиона евра неког непровереног играча из неке егзотичне земље. Није нормално да један такав фудбалер има више него цео ОКС. Да ли је нормално и то да клубови из мог спорта имају пет пута већи буџет од ОКС?! Да ли је нормално да један Љубиша Мајдов, који је одгајио сина светског првака, који је донео седам медаља овој земљи, позајмљује од свог сина паре да би купио поклон унуцима. Како је могуће да Љубиша Мајдов нема национално признање. Немају га ни један Горан Обрадовић, ни Марина Маљковић, ни многи други тренери...

Већ смо једном разговарали на ту тему. Ко је тај ко може то да истера до краја (тренери су од 2009. искључени из Уредбе о националним спортским признањима и „пензијама”) и да врхунски тренери у Србији опет имају исти статус као и врхунски спортисти?

-Ја мислим да тај проблем може да реши само председник државе. Нико други до он…

Да ли је природно да такве ствари, које се тичу спорта, решава председник државе?

-Слажем се, није природно, али знам да је он једини који то може да реши. Постоји обећање од оних који су то требали да спроведу у дело. Дан после тог обећања, ја сам ту вест саопштио у Скупштини, људи су устали и два минута аплаудирали. Ред је да се одужимо успешним тренерима и да им дамо оно што су заслужили, поготово онима који тешко живе. И онда је неко преко ноћи променио ту одлуку...

Ко је то променио?

-Нисам полицајац да истражујем такве ствари, а држим се подаље од свега да неки не би рекли да то радим због своје ћерке… А видели смо и на примеру Де ла Фуентеа да је тренер најважнији за успех екипе. Кад је мој пријатељ Ивица Дукан својевремено у интервјуу за „Слободну Далмацију” питао Мајкла Џордана ко је најважнија личност за велики успех кошаркашког тима, добио је одговор да је то увек тренер: „Један лош тренер са најбољих пет НБА играча изгубио би од једног одличног тренера кога ја изаберем са осредњом поставом”. Што је тачно. Србији су потребни тренери. Требало би неупоредиво више да улажемо у њихову едукацију. Рећи ћу нешто што се неће допасти многима из мог спорта (кошарка), који је један од наших највећих спортова: нама су примат у водећим европским клубовима узели грчки тренери, које смо управо ми учили кошарци.

Србија ће први пут у историји бити представљена на истим Играма са оба и кошаркашка и одбојкашка тима, плус ватерполо репрезентација и екипа у баскету 3х3?

-Нема сумње да смо генетски предодређени за игре с лоптом. Зато би требало да помогнемо и рукомету који већ неко време кашљуца, а моја генерација одрасла је на највећим резултатима нашег рукомета. Пре неки дан у гостима ми је био легендарни др Небојша Поповић, дотакли смо ту тему и видим да је и њему страшно криво. Био је недавно у посети легендарном тренеру Влади Штенцлу у Далмацији који му се пожалио да му не ваља парче пута који води ка његовој кући. Поповић је на то реаговао тако што му је од својих пара асфалтирао пут. Сјајан гест сјајног човека! Немогуће је да имамо генетику за друге спортове с лоптом а да немамо за фудбал и рукомет.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.