Песнички ДНК у крви никшићког Бекенбауера - Милан Делић, од највећег фудбалског талента, до филозофа

У антици би било казано, и казано је  - што је лепо, има бити и корисно, што је корисно, има бити лепо.  Без емоција се не корача кроз, живот, поезију, филозофију.

Недавно је обављена четрнаеста књига бившег фудбалера Сутјеске  Милана Делића.  Овога пута филозофског садржаја, и назива  „Савршенство“.   Но, лако је Хегелу и његовима, они су сасвим лепо – и корисно живели од идеја у свету идеја. Ваља то прометнути у праксу, а пракса је, критеријум истине.  По потенцијалу је могао до фудбалских звезда,  али је,   Милан видео оне песничке.

На почетку „само“ краће упознавање, по већинском суду, један од највећих фудбалских талената рођених у Никшићу. Суштина обично стане у неколико речи. Али заиста не постоји та метафора и тај епитет који би достојно описали Милана. У једном човеку хиљаду прича.

У Никшићу довољно је рећи – Шуле. Хуманиста, уметник, шмекер, песним филозоф. То се не учи, човек се с тим рађа.

Кад је стасавао на теренима крај Бистрице,  Милан Делић је снагом свог природног талента наговештавао фудбалску експлозију. Свака јединка се роди са одређеним талентом. У првом контакту са „бубамаром“, Милан је одлучио о свом будућем позиву: биће фудбалер. Његов таленат био је у стању натерати лопту да проговори најлепшим речима, а за то је увек постајало само једна реч – перфектно. Његова техника, лакоћа одигравања, указивали су да ће  југословенски фудбал добити једног виртуоза, који ће фудбалском лепотом анимирати публику и мамити аплаузе.

Све је, дакле, наговештало рађање једног фудбалског мајстора, али на жалост, због тешке повреде све је  кренуло у неком другом, супротном правцу.  Сад би најлашке било написати „судбина“. Обично то није тако, обично је то тек стилска фигура, или нека утеха за оне спортисте које смо волели.  И то што није остварио очекивану каријеру, не може од Милана направити – губитника. Превише је велики.

Био је део чувене Сутјескине генерације, која се 1976. окитила титулом омладинског првака Југославије.  Оцењујући завршницу првенства, тадашњи селектор омладинске репрезентације Југославије чувени Стеван – Ћеле Вилотић истакао је да је од свих фудбалера највише показао халф Сутјеске Милан Делић. Тада су сви клубови некадашње југословеске велике четворке били заинтересовани за Миланове услуге. Некадашњи тренер Велажа Бруно Репар гледајући на неколико утакмица Милана, рекао је: „Ниједан Мостарац, а богами ни Бразилац, не зна лопте, као овај Делић из Сутјеске“. Сутјескини ветерани, и данас кад их питамо, какав је Милан био потенцијала кажу: Сви смо га тада звали никшићки Бекенбауер.