До циља 1001 степеник

Прецизност, континуитет, фокус, упорност, посвећеност, безброј дана тренинга и серија такмичења – 1.001 степеник за једну жељу, златну медаљу на Олимпијским играма у Паризу. 

Најбоља српска стрелкиња Зорана Аруновић од почетка сезоне из дана у дан, корак по корак мукотрпно ради како би остварила сан и најбољи резултат на највећој спортској смотри у Француској.

Зорана ће у Граду светлости учествовати у обе конкуренције, гађаће из ваздушног пиштоља у синглу и у миксу. У конкуренцији парова наступаће са Дамиром Микецом.

Борбени и шампионски карактер јој не дозвољава другачије, већ да пред сваки полазак на велико такмичење безрезервно верује у себе, јер зна да је урадила све што треба да би дошла дотле и самоуверено стала иза основне линије.  

- Припреме су константно у току, циљ је што бољи наступ у Паризу – каже Зорана пред своје четврто учешће на Олимпијским играма.

Први степеник у припремама, Аруновићева је прескочила на Светском купу у Минхену почетком јуна, прво је упуцала 578 кругова ваздушним пиштољем за пласман у финале, завршивши као седма у квалификацијама. Како је одмицало такмичење била је све боља и прецизнија и славила је са 244, 4 круга, што је 2,5 мање од њеног рекорда из финала 2017. Дан касније, Зорана је са златом напустила Минхен. Српска олимпијка била је једна од три Европљанке међу осам најбољих (уз Словенку Слак и Туркињу Тархан).

Тријумфом у Баварској дошла је до 34. одличја на Светским куповима, рачунајући све дисциплине и финалне турнире.

Ово злато било је друга медаља за Зорану на великим такмичењима у 2024. на Европском првенству у Ђеру освојила је сребро.

Шта је све претходило припремама за турнир у Немачкој?

- Од почетка ове године - тежак распоред. Није било толико такмичења, али имали смо велики број тренинга, што мени више одговара. На пример, лане смо ишли из митинга у митинг, такав је био програм. У јануару смо имали турнир у Минхену, који је поприлично добро прошао – два финала и добри резултати. То нам је показало одговарајући степен форме у том делу сезоне. Први пик ове године био је на првенству Европе, које је уследило месец дана после Минхена. Резултат на ЕП није био на нивоу који бих желела, јер сам имала здравствених проблема, непосредно пре тога сам се разболела. Успела сам да освојим медаљу, што ми је био подстрек - видела сам да сам на добром путу. После тога имали смо двонедељни циклус припрема у Будимпешти, један наступ на Светском купу у Бакуу, по формату који ће бити на Олимпијским играма.

О каквом формату је реч?

- Једног дана су на програму квалификације, наредног финале, што је велика промена. До сада смо увек имали квалификације и финале у истом дану. Примарни циљ на Светским куповима био је улазак у топ 8 како бих могла да испробам дводневни такмичарски систем. Ушла сам у финале и завршила осма, али стекла сам увид у то шта је потребно даље урадити, шта могу да буду потенцијални проблеми, на шта треба обратити пажњу да могу да будем конкурентнија за медаљу.

Шта је, из искуства, кључно за бољи наступ?

- У претходном систему, ако су квалификације биле у девет ујутро, већ сам у пет сати устајала да почнем са припремом. Прво је проба, па квалификације, пауза, па финале. Постојано сте у некој тензији, највећа разлика је то што се сад ње ослобађате. Потребно ју је пробудити поново за финале.

Почели сте у јануару – који је био ниво форме тад, који сад?

- Напредовала сам. Није ми резултат једини индикатор побољшања. Често осећам велики напредак који резултат у том тренутку не може да покаже. Имам утисак да сам резултатски, али и у техничком и психолошком смислу на вишем степенику него на почетку године.

Које активности имате ван стрељане и теретане, шта радите за опуштање?

- Веровали или не – мастер студије на менаџменту. То ми у потпуности помера фокус, да не будем постојано усредсређена на ОИ. Истовремено, академски се усавршавам у области интегритета у спорту. У међувремену, завршила сам факултет, сад сам дипломирани филолог и схватила сам колико ме то испуњава.

Колико је ваша сестра Јелена као тренер задовољна припремама?

-  Поприлично је задовољна. Успеле смо да додатно побољшамо сарадњу, радимо на истом циљу, а то је медаља у Паризу. Не бих била ја да не кажем да циљам злато. Медаља треба да буде крајни продукт свега што је претходно урађено. Да сваки дан будем боља него јуче.  

Значи, „мушица” на Ајфеловом торњу?

- Мушица на мети, на пиштољу, непосредно испод црног круга - крајни циљ јесте то. Наравно, постоји 1.001 степеник која мора да се уради пре медаље.

Кад смо 2022. причале о конкуренцији, издвојили сте Украјинку и Гркињу – да ли је још тако?

- Јесте, Костевич и Коракаки. Одолевамо нападима млађе генерације, агресивне у походу на медаље, али држимо се.