Мотивација за медаљу

Победе и поразе у свету спорта увек чине „две стране медаље“, примарно значење се може извести кроз резултат, општи утисак на терену и слично, док се секундарно спознаје кроз дубљу анализу учесника, њиховог ментално-емоциналног стања, фокуса и мотивисаности. Управо поменути фактори „лебде“ над победом Србије против Порторика- 107:66 (24:12, 28:23, 27:16, 28:15), резултат је показао да су Орлови за класу бољи тим од Карибљана и ту се прича зауставља, виђено – усвојено. Са друге стране, начин на који су изабраници Светислава Пешића извојевали победу указује на сијасет чињеница, веома битних за наставак такмичења.

Преданост и тежња ка тријумфу, као и анулирању тешког пораза од САД (26 разлике) , одушевиле су љубитеље игре под обручима. Први судијски звиждук означио је почетак „лишавања слободе Пирата са Кариба“, а канџа орла није попустила до последњег. Ритам наметнут од старта, потпомогнут разликом у квалитету, није оставио избора противнику, а разлика од 41. поена говори само једну чињеницу – фокус је био максималан. Ретке су прилике да екипа одигра целокупну утакмицу на високом нивоу, 40 минута је дугачак период, а успони и падови су нормална појава. Ипак, у дворани „Пјер Мороа“ то није био случај, који год играч да је крочио на паркет оставио је лични печат, па чак и момци са минималном минутажом – Давидовац и Плавшић.

- За мене је већ успех што сам овде, што се спремам са овим момцима. Сваки минут који добијем гледам да искористим максимално, јако леп осећај – рекао је Плавшић.

Изјава новог центра Црвене звезде врви од позитивних ствари, сујета готово да не постоји, секунд проведен на терену је злата вредан. Поштовање међу играчима је максимално, што нас доводи до главног „зачина“ из „кухиње“ Светислава Пешића – хемија. Додуше, нагласио је селектор више пута и битност физичког стања, а са повратком Давидовца Орлови су комплетни. Прикупљањем неопходних елемената створени су услови за спровођење плана у дело, који је био маестралан против Порторика.  

Почетком утакмице са Алексом Аврамовићем и Вањом Маринковићем на спољним позицијама одузето је главно оружје Карибљана - ритам сусрета и шут за три поена. Познати су, бивши и садашњи играч Партизана, као веома агресивни дефанзивци и одлични крадљивци лопте. Поменути атрибути били су неопходни против селекције Нелсона Колона, бекови Хозе Алварадо и Тремонт Вотерс ударне су игре централноамеричког састава и на сусрету другог кола постигли су само седам поена комбиновано. Неутралисањем двојца створено је погодно тло за мирну утакмицу и нападачку ефикасност, јер како каже селектор Пешић – обрана је кључ свега.

На офанзивном делу паркета „ведри и облачи“ најбољи појединац на свету Никола Јокић, способност успешног додавања одмах при хватању промашеног шута велики је квалитет Сомборца. Доприноси брзини игре, лаким поенима, али и умарању противника. „Линија команде“ обично се извршава традиционалним редом – центар хвата лопту, уручује је плејмејкеру/беку, који потом даље гради акцију. У случају аса Денвер Нагетса секундарни помагач не постоји, пас се одмах прослеђује, а лаки поени побољшавају самопоуздање колектива.

Само присуство Јокића на паркету помера фокус противничких тренера чиме се отвара простор за остале чланове петорке. Шансу, до сада, најбоље користи Филип Петрушев, шест првих поена на мечу асистирана су од Николе. Утакмицу је окончао са 15 кошева и само једним промашајем, што показује донекле квалитет додавања Јокића.

- Никола је најбољи играч на свету. Све види и одвлачи пажњу противника. Све је много лакше када је он са вама у екипи. Уз све то је и такмичар, воли да побеђује – рекао је Петрушев.

Центри ће надмоћ морати да прикажу и на сусрету са Јужним Суданом 3. августа, атлетски доминантна екипа показала је против САД, у појединим тренуцима, да нису на Играма само да би попунили место. Квалитетнији су од Порторика, мотивисанији, али са приступом из меча другог кола, Орлови не би требало да имају проблема.