„За добра стара времена“

Један по један излазили су репрезентативци Хрватске са Олимпијских игара 1992. у Барселони, публика у Арени Загреб је великодушно поздрављала актере ревијалне утакмице у част Дражена Петровића, међу којима су се нашли и бројни гости из Србије: Жељко Обрадовић, Светислав Пешић, Бобан Марјановић, Владе Дивац, Жарко Паспаљ, Владе Ђуровић... Трећа четвртина се завршила, а најаве организатора да ће пауза између последње две деонице бити најзанимљивија се обистинила. Више је било несвакидашње и помало тужно. На паркет се спустио велики видео бим, појавио се холограм Дражена Петровића и поздравио све присутне – довољан разлог за сузу у оку. Потом је са разгласа кренула песма Нових Фосила – „За добра стара времена“, целокупна дворана је понављала стихове – „како је добро, видети те опет...“

Утакмица је пала у други план, али вреди поменути резултат. Тим „Дражен“ победио је екипу Хрватске 110:107. Кренимо хронолошки, гостујући састав предводили су Жељко Обрадовић и Невен Спахија. Громогласно су поздрављени, али је ипак најгласније овације добио Бобан Марјановић! Публици су представљени и специјални гости, али овога пута у цивилној униформи – Лука Дончић, Бојан Богдановић, Дарио Шарић и Ивица Зубац. Од самог старта фокус је био на паузама између четвртина и представљању Драженових значајних успеха. На паркет су током првог тајм-аута  изашли играчи Шибенке међу којима су се нашли Зоран Мока Славнић и Владе Ђуровић.

Одржано је и такмичење у брзом шутирању тројки, победу је однео, очекивано, Марио Хезоња. Полувреме је било резервисано за речи дивљења Светислава Пешића, Предрага Даниловића, Жарка Паспаља...

У наставку сусрета домаћа екипа је желела да дође до преокрета и одбрани терен. На крилима сјајног Хезоње стигли су до вођства (83:78), али предност је била краткога даха, победу је однео тим „Дражен“.