Е, мој Саша, где је сада љубав наша

АЛЕКСАНДАР ЂОРЂЕВИЋ

Клуб: -

Година: 57

Тренер од: 2006.

Тренерски портфолио Александра Ђорђевића нашироко је познат, пре свега због успеха са репрезентацијом Србије. Креатор је највећих достигнућа државне селекције после осамостаљења 2006 – три сребрне медаље на олимпијском, светском и европском такмичењу. Поред освојених одличја, некадашњи бек Партизана успео је Орловима да врати стари сјај и оформи генерацију пуну елана на чијим се резултатима плови и дан данас.

Поставља се логично питање, зашто баш Ђорђевић? Одговор је веома једноставан – упркос невероватном учинку, злато недостаје. Није успео ни Светислав Пешић да се попне на највиши степеник, а предстојеће Европско првенство права је прилика да се пробије баријера. „Сале Национале“ познаје већину играча, Богдана Богдановића и Николу Јокића је тренирао 2016. у Рију и што је најважније – упознат је са системом.

Поред поменутих чињеница, тренутно је незапослен и слободан да преузме бреме репрезентације Србије. Помињан је као предводник амбициозног пројекта званог „Дубаи“, није се обистинило. Раскинуо је сарадњу са селекцијом Кине, а у међувремену није нашао клупски ангажман.

Упитно је да ли Александар Ђорђевић жели да се врати на место својих највећих тренерских успеха после само пет година, јавност се дефинитивно не би бунила.

САША ОБРАДОВИЋ

Клуб: Монако

Година: 55

Тренер од: 2005.

Саша Обрадовић спада у групу тренера средње генерације, енормно је жељан успеха и дефинитивно је показао са Монаком да поседује неопходне квалитете за селекторску позицију.

Атрибуте не чини само чисто кошаркашко знање, већ харизма, спобност успостављања здравих односа и менталитет победника. Више година успешно се носи са невероватном количином ега у Кнежевини, „обуздао је“ бунтовног Мајка Џејмса и вешто се опоравио после болне епизоде у Црвеној звезди.

Некадашњи организатор игре Југославије није крио да би му велика част била да преузме кормило националне селекције, што ће се врло вероватно и догодити у будућности, али право је питање да ли је тренутно тај моменат? Под уговорном обавезом је са Монаком, а рад са репрезентацијом захтева велику посвећеност. Чак и ако буде желео и могао да комбинује две позиције, упитно је да ли би му челници екипе са Азурне обале дозволили.

Током тренерске карије, дуге скоро две деценије, освојио је бројна првенства – Француске, Украјине и Немачке, као и Куп Русије. Са играчке стране такође је био успешан, поготово са државном селекцијом. Окитио се најсјанијим одличјем чак четири пута – Еуробаскет 1995, 1997 и 2001, док се на Олимпијским играма 1996. може похвалити сребрном медаљом.

Ипак, најважнија је велика мотивација, а у случају Саше никако не мањка.

- Ја сам више пута изјавио да би то за мене био највећи успех у каријери. Велика је част водити национални тим своје земље и то је за мене нешто посебно. Такве ствари се не одбијају – рекао је Обрадовић пре пет година.

ТРЕНЕРСКА СТРУКА НИЈЕ У ДЕФИЦИТУ

Иако је популарно мишљење да Србији недостаје квалитетних стратега, знатно је већи уплив младих стручњака у професионалне воде. Будућих селектора ће извесно бити, али се не смеју прерано „потрошити“ налик Игору Кокошкову.

Помоћни тренер Атланте и предводник Орлова 2020. смењен је после непуне две године, разлог лежи у болном поразу у квалификацијама за Олимпијске игре у Токију од Италије. Знање 52-годишњака није упитно, освојио је Европско првенство са Словенијом 2017, постао први страни стратег НБА екипе у историји (Финикс Санси). У току његовог мандата свет је био под утицајем пандемије, дешавања су била ванредна, а челни људи кошарке у Србији нису имали стрпљења.

Са друге стране, највеће име на клупи Орлова сигурно би био Жељко Обрадовић, али фијаско од пре 19 година најтрофејнији европски стручњак не може да заборави.

- Мислим да је то немогућа прича. Ја сам 2005. завршио. Ја и данас имам однос са људима који воде Савез. Саша Даниловић који је био мој играч и који је сваки пут када је биран нови тренер звао мене да ме пита. И сваки пут мој одговор је био: “Саша, ти знаш мој одговор”- рекао је Обрадовић.

Поред искусних појединаца, на тлу мале земље са брдовитог Балкана постоје  млади и перспективни тренери.

Дарко Рајаковић налази се на месту првог стратега Торонто Рапторса, Душан Алимпијевић бележи сјајне резултате у Турској, Ненад Чанак се усталио у Лијеткабелису, Петар Божић у Лондон Лајонсима кокетира са Евролигом, Ненад Стефановић је са јуниорском репрезентацијом Србије освојио Европско првенство, наследник Вуле Авдаловић је идентичну селекцију одвео до сребра на шампионату Старог континента.

Неки од поменутих стручњака сигурно ће у будућности водити Орлове, а да ли ће у скоријој, остаје да видимо.

РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА СРБИЈЕ У ЦАЈТНОТУ

Прве обавезе репрезентације Србије заказане су за 21. новембар, Орлови гостују Данској у оквиру квалификација за Еуробаскет, док се следећи сусрет игра три дана касније против идентичног противника у Београду.

До поменутог датума је остало нешто више од два месеца, а Кошаркашком савезу, поред тренера, недостају председник и директор репрезентације. 

Рок за доставу кандидатура је 24. септембар, седница Скупштине КСС се одржава 1. октобра и на њој ће бити изабран челни човек кровне организације, што је први предуслов за бирање будућег селектора.

И у случају да се стратег одреди у веома кратком року, времена ће бити изузетно мало за селектовање и упознавање са играчима.

ЗАОСТАВШТИНА СВЕТИСЛАВА ПЕШИЋА

У другом мандату Светислава Пешића на клупи репрезентације Србије освојене су две медаље, сребрна на Светском првенству у Манили и бронзана на Олимпијским играма у Паризу. Навијачи су се понадали да би трофејни стручњак могао да остане селектор Орлова и комплетира трилинг са златним одличјем на предстојећем Европском шампионату 2025. Међутим, жељени епилог се није остварио, али Пешић је државну селекцију оставио наследнику у одличном стању, налик истинским легендама.

Атмосфера међу Богдановићем и екипом је, до сада, невиђена. Прослава успеха на ОИ је обишла читав свет, појединци и дан данас препричавају догађаје из Француске са великим задовољством. Успео је харизматични стратег из Пирота да разувери невернике и још једном докаже да му је место на „кошаркашком Олимпу“.

Са друге стране, бавио се и непопуларним темама – стање у српској кошарци, проблеми са националном лигом, застарелост система... Иако више није на кормилу Орлова, глас Светислава Пешића се мора доста озбиљније схватити!