Утакмица Раднички – Спартак (3:2) остаће за анале. Оно што се ретко виђа на утакмицама десило се управо нишком тиму. Остао је са играчем мање, а није добио црвени картон. Након што је тренер извршио свих пет измена, повредио се голман Страхиња Манојловић, те је неко од играча морао да преузме одговорност. И то је учинио Радивој Босић и из ове перспективе добро обавио задатак. О играчким и људским квалитетима Босића не треба трошити много речи, као ни о чињеници да су управа клуба и спортски сектор одрадили добар посао и добили бинго његовим довођењем на Чаир. Да одлично игра, асистира, даје голове, то се зна, а сада су навијачи видели и како брани. Стављањем рукавица, при резултату 2:1 у 68. минуту, показао је храброст и одговорност, а како после неколико дана каже, још се не зна како је избор пао на њега.
- Кад се десило то са Стралетом, нисам знао каква је ситуација била на клупи. У почетку нисам чак ни схватио да смо извршили све измене и да смо у специфичној ситуацији. Шеф ме позвао, дошао сам до линије, причали смо и рекао је да неко морао да стане на гол. Одговорио сам му наравно да, ако то морам да будем ја, није проблем. Преузео сам одговорност, узео дрес, ставио рукавице. На мени се некако сломило, али на крају је добро испало - започиње причу уз осмех Босић.
Радивој не крије да није знао шта га је снашло:
- Свашта ми је пролазило кроз главу. У првих неколико минута нисам имао оријентацију. Стално сам излазио ван оквира гола, гледао иза себе... Ипак, некако сам веровао, заправо веровали смо сви у победу. Видела се енергија, да желимо да тријумфујемо. Чак и после примљеног гола нисмо пали. Нападали смо, ишли смо са играчем мање да дамо гол, а не да се бранимо.
Навијачи на стадиону колико уплашени, толико су били и одушевљени Босићевим потезом. Сваки контакт са лоптом награђен је аплаузима, а могло се чути и да су Манојловић, Стевановић и Станивуковић добили озбиљну конкуренцију на голу.
- Вероватно ће сада бити шале на наш рачун, али хвала Богу да смо победили, па нека се и шалимо. Не смем ни да помислим шта би било да је отишло у контрасмеру, не би нам било до зезања (смех). Много ми је драго што сам добио подршку публике, што сам добијао овације при сваком контакту са лоптом. Лепо је што су људи дошли у великом броју да нас подрже, заслужили смо. Имали су шта и да виде, добру, квалитетну игру. Мени је ово била прва утакмица у дресу Радничког на Чаиру и верујем да ћу је памтити до краја живота.
Знао је Босић на кога треба да обрати посебну пажњу када су противнички играчи у питању:
- Тодороски има веома добар ударац и морам да признам да ми није било баш свеједно кад узме лопту, а ја сам на голу, не на својој позицији. Много ми је лакше да га чувам у пољу, него да као голман чекам његове шутеве.
Искусни Војо Убипарип је успео да савлада принудног чувара мреже Нишлија, а „дежурна зановетала” кажу да је млади играч могао да реагује другачије.
- У тим моментима долази до велике забуне, то је буквално секунд, не знате како да реагујете. Кренеш ногом, па онда хоћеш руком, све се помеша. Ово је велико искуство кроз које сам схватио да та позиција, колико год некоме делује лагано, уопште није. Свака позиција специфична је на свој начин, али голманска је посебно захтевна, носи највећу одговорност. Они немају право на грешку, морају да буду концентрисани и фокусирани током целог меча. Ето после гола један играч Спартака покушао је да ме лобује са центра, али сам био концентрисан.
Да ли бисте се мењали са голманом, макар на један дан?
- Не бих. Било ми је довољно ово, велики стрес за мене.
Уколико се поново деси слична ситуација?
- Ако баш затреба није проблем, али ипак бих ја на своју позицију. Има ту још играча, нека се окуша још неко.
Рођени Новосађанин у Ниш је стигао пре три месеца и врло брзо се уклопио. У граду на Нишави му, каже, прија баш све.
- Ниш је стварно прелеп, жив град, људи су веома гостољубиви. Атмосфера у и око клуба је добра и сигурно да и то утиче на резултате. Људи из управе клуба, први човек Ивица Тончев, Драган Марковић Маркони, Дејан Пропадало, добар тим који има визију, како све треба да изгледа и ту су да обезбеде све што је потребно за успешно фунционисање клуба. Добро су одабрали и стручни штаб. Заиста је управа заједно са спортским сектором добро селектирала тим, што се тиче фудбалски и људских квалитета, а то је посебно важно за свлачионицу. Знали су које играче да задрже, које да доведу и направљена је заиста добра атмосфера, коју су испратили и резултати.
На Чаиру се, подвлачи Босић, поштује све што је договорено:
- Све фунционише одлично и по питању играча, управе, стручног штаба. Немам никакве замерке, мада сам све то и очекивао, јер сам све те информације добио од људи који воде клуб кад сам долазио. Чуо сам и раније да је однос управе према играчима добар, на обострано задовољство све је како треба. Знамо сви да је Раднички велики клуб и да сходно томе постоји и велики притисак, али се ми за сада добро држимо. Уживам у фудбалу, граду, атмосфери и надам се да ће то да потраје.
ДРИНЧИЋ ПРЕНЕО ПОБЕДНИЧКИ ДНК
Осврнуо се Радивој Босић и на сарадњу са младим тренером Николом Дринчићем:
- Шеф је успео да енергију и карактер пренесе на све нас, то се види. Екипа почиње да личи на тренера и то је добро. Донео је свој стил, већ на припремама сам видео да има озбиљну визију. Пренео нам је победнички ДНК, који одговара сваком од нас. Велика заслуга за добре резултате иде њему, јер сваки дан тражи од нас да напредујемо, будемо бољи и успевамо у томе.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
