Светиславу Пешићу су потпуно отворена врата и немамо никакав проблем нити било какву задршку у вези са његовим радом као селектором репрезентације, изјавио је председник Кошаркашког савеза Србије Небојша Човић.
Човић је прошле недеље изабран за председника КСС.
- То је једина функција која ми је својевремено прекинута бруталним политичким приступом. Било је то 1997. године, након избора у Београду, кад се догодила та историјска крађа. Као градоначелник нисам желео да потпишем те нове приступе неограниченог броја кругова и све је то тада политички изгласано. Било је много убеђивања да не оснивам странку - први је био Драган Кићановић, други Милорад Вучелић. Нисам желео да попустим у томе и тада је формирана Демократска алтернатива, након чега су они изгласали своје одлуке - рекао је Човић за „К1”.
Сад је другачија ситуација у Кошаркашком савезу Србије.
- Знао сам да постоје проблеми. Свакодневно доживим неко ново изненађење и мислим да је ситуација много тежа него што смо пројектовали. Многе медаље прикрију право стање, а ми се тренутно налазимо у ситуацији где немамо селектора. Што се тиче женске кошаркашке репрезентације, Марина Маљковић има уговор још годину док је Пешићу уговор истекао 30. септембра. Сад смо интензивно у разговорима, јер је новембар близу и долази први квалификациони прозор, кад 21. новембра играмо против Данске у Копенхагену, затим три дана касније у Београду. То су квалификације за европско првенство. Има много аката које треба променити, али сезона је већ почела и у току сезоне не можете правити велике промене и драстичне потезе.
Осврнуо се и на избор селектора.
- Пешић је заслужио и изборио продужетак уговора. Ми нисмо спорни. То што раније није урађено, а није два месеца пред ОИ, није питање за мене и нови тим у КСС. Пешићу су потпуно отворена врата и немамо никакав проблем нити било какву задршку у вези са његовим радом као селектора. Наравно, играчи су такође дали своје мишљење. Сад разговарамо с играчима, али ћемо се фокусирати на новембар. За те квалификације морамо формирати тим, са или без Пешића. Било ко да буде селектор, тешко да можемо рачунати на евролигашке играче.
Подсетио је да ће 21. новембра бити одигран меч у Евролиги између Црвене звезде и Партизана.
- Колико ће играча дати наша два највећа клуба и с каквом ћемо екипом играти остаје да се види, јер су ти прозори врло незгодни, а Евролига неће направити паузу у том периоду. Пешићу су потпуно отворена врата и на њему је одлука, уз уважавање свега што он каже. Има 75 година и можда жели да успори темпо живота, али ту су и ствари које су остале из претходног периода. Постоје несугласице које су се дешавале, али то оставимо по страни, јер то неће помоћи у вези са његовим даљим ангажовањем. Савез није проблематичан, имали смо пет разговора. Остављено је да он види шта и како. Покушавамо да превазиђемо проблеме, док нам он објашњава да има 75 година, да је три године непрекидно у Београду одвојен од породице. То су проблеми с којима се и он суочава.
Рекао је Човић и додао:
- Сад тражимо начин како да направимо другачији приступ који би умањио све те проблеме. Колико тренера можемо ангажовати? Пешић је био једини тренер запослен у савезу на неодређено време, што није баш уобичајено. Нормално је да имате барем пет или шест тренера запослених по селекцијама. То је посао који се мора радити континуирано. Радимо целе године и морамо организовати контролне кампове за млађе категорије. Одатле долазе играчи, то је основа. Структура репрезентације коју сада имамо може трајати до ОИ у Лос Анђелесу, уз одређене додатке и измене. ЕП је следеће године у августу, што је добро јер ће моћи да се одазову и НБА играчи.
Србији, подсетио је, недостаје златна медаља са великих такмичења.
- Оно што често наглашавам Пешићу јесте да је Србија од 2006. године освојила четири сребра и бронзу. Међутим, недостаје нам златна медаља, посебно након невероватних игара на СП у Манили и ОИ у Паризу. Очекивања су да се на ЕП направи тај искорак и освоји злато. Он се суочава с тим изазовом, али треба да преиспита своје могућности с обзиром на године и обавезе према породици.
Он је открио и како реагује на критике.
- Кад вас неко критикује, важно је да погледате ко вас критикује. Требало би да се квалификујете да бисте говорили о некоме. У нашем времену, а и глобално, постоји много механизама осмишљених за дискредитовање људи. Наш однос према професионалцима у свом послу још није достигао стандарде који би нам омогућили да им дамо барем благу „тројку”.
Он је истакао да су потребне одређене промене у српској кошарци.
- Навикли смо да нам је кошарка на европском и светском врху. Да бисмо то одржали, неопходно је имати адекватан систем. Наш систем је мало ишчашен и требало би га вратити у раније оквире. Сад се суочавамо с великим изазовима, посебно кад је реч о деци узраста од 17 до 18 година. Америчка НЦАА је добила зелено светло да може да плаћа играче. Младом момку од 18 година, који овде завршава средњу школу, може се понудити око триста хиљада долара годишње, уз смештај, храну, колеџ, образовање. Такве услове ми овде у Европи, а посебно у Србији, не можемо да пружимо.
Важно је у сарадњи са ФИБА осмислити сегменте како да пружимо што више минутаже и могућности играња младим играчима од 18 до 22 године.
- Овај процес је отежан кроз клубове који имају европске и регионалне амбиције, попут АБА лиге. Због тога је потребно спровести трансформације и промене у нашим лигама. Српска кошарка није само Београд. Кад мало путујете по Србији и видите друге клубове, схватате с каквим се изазовима суочавамо.
На констатацију да се слична ситуација може приметити и у фудбалу, Човић је нагласио:
- За фудбал ме баш брига. Не зато што мрзим фудбал, већ зато што је фудбал религија, а ми остали смо спорт кад су у питању новци. Волимо фудбал, али он нам мало даје. Није да мрзимо кошарку, напротив, она нам много даје и највише доприноси, уз уважавање ватерпола и других спортова. Ватерполо игра 15 или 20 земаља, и то је сјајно. Србија је три пута заредом била првак на ОИ - свака част тим момцима. Међутим, кад погледате клубове у унутрашњости, видећете да се суочавају с проблемима. Недостаје много тренера, не видим да имамо адекватан систем образовања тренера, барем код виших тренерских школа. Такође, менаџмент клубова се суочава с великим изазовима. Јако мало је остало спортских радника и морамо радити на додатној едукацији и обуци људи, као и разговарати с њима. Чини ми се да држава има велико расположење да помогне.
Навео је да држава много новца улаже у кошарку.
- За ово кратко време у КСС никада није било више новца. Све је плаћено, држави свака част. Сећам се времена кад смо имали проблема да исфинансирамо хотел за припреме репрезентације. Сад је све покривено и плаћено. Пешићу у овој ситуацији није битан новац, он се заиста суочава с дилемом - закључио је Човић.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.