Фудбал на најјаснији начин, кристално чисто као фотографија с најбољом резолуцијом, осликава карактер сваког друштва и показује једну од две ствари: одрживо (оправдано) постојање или непостојеће оправдање (одрживост).
На овом парчету кугле земаљске, на којем се налазимо, некад називано југословенским просторима, а данас „прекрштено“ у „западни Балкан“ имали смо заједничу фудбалску репрезентацију са седиштем у Београду, играла је на стадионима у Новом Саду, Нишу, Титограду, Скопљу, Љубљани, Сплиту, Загребу, Сарајеву, Зеници, Мостару, Бањалуци...
Десиле су се, деведесетих година минулог века, „тектонске“ промене, крваве поделе и авлијашко ограђивање. Нови Сад и Ниш с нестрпљењем данас чекају репрезентацију из Београда (тренутно је Лесковац у првом плану), Подгорица, Скопље, Љубљана, Сплит и Загреб заједно, Сарајево и Зеница, такође скупа, имају „своје“ репрезентације, Мостар и Бањалука немају ту привилегију, али имају Зрињски и Борац, два најизраслија европска клуба из „Дејтонске земље“! Први припада „сахрањеној“ Херцег-Босни, други „крштеној“ Републици Српској.
Свако воли и навија за своје!
Тако смо добили логику апсурда или апсурдност логике о којима је писао „Нобеловац“, Хрват из Травника, изјашњавао се као Србин из Београда! Ни тада, очигледно, Босна и Херцеговина у којој је рођен и одрастао (Вишеград), ништа му није представљала...
Елем, није ово прича о искреном Иви Андрићу, али јесте о свима нама...
УЕФА Лига нација, сам назив такмичења све јасно каже, је оголела „истину“.
Зеничко „Билино поље“ дочекало је Немце (није било цвећа, али јесте љиљана на ратним заставама) и скандирања „Савез напоље“. Репрезентација коју представљају искључиво играчи из муслиманско-хрватске федерације на челу са селектором Сергејом Барбарезом из Мостара, подељеног града управо између муслимана и Хрвата, а на трибинама су од државника били само председник Владе ФБиХ Нермин Никшић, и министар одбране Зукан Хелез.
Ни трага ни гласа од трочланог Председништва: Денис Бећировић, Жељко Комшић, Жељка Цвијановић, као ни од Борјане Кришто, председавајуће Саветом министара, ни националних лидера конститутивних народа. Нема ни оних што су на срушеним темељима покушали да баштине пропало „братство и јединство“, али ни њихових спољних ментора.
Огрезли Бакир Изетбеговић, син Алијин, не доживљава спорт, самим тим ни фудбал, као део друштвеног и културолошког идентитета. Некада је долазио из „својих“ разлога на стадионе са Елведином Бегићем који је исполитизовао ФС БиХ, када се путем фудбала, новцем у Ниону (крунски сведок Марсел Бенц), рушио Дејтонски споразум.
Лукави Драган Човић је после локалних избора у БиХ „побегао“ на одмор у планину и кришом навијао за Хрватску против Шкотске на „Максимиру“, на једном од три стадиона, уз сплитски „Пољуд“ и мостарски „Бијели бријег“, на које често долази (знао је да стигне и као гост на Градски стадион у Бањалуку).
Простодушни Милорад Додик, у свом стилу, се јасно и гласно приказао, са навијачким шалом уз „Боже правде“ у Лесковцу, у друштву Александра Вучића, Ивице Дачића, Драгана Џајића, Зорана Лаковића, навијача огрнутих тробојкама са орлом Немањића... Додик буде и на „Маракани“ и на „ЈНА“, али у Сарајеву никада није седео на трибинама Грбавице или Кошева, јер су за њега у олимпијском граду „резервисане“ клупе у накарадном Суду БиХ, мимо дејтонских начела. А, једини се, од горе наведених, бавио активно спортом.
Те „клупе“ му је лично донео и поставио један Немац по имену Кристијан Шмит. За део ФБиХ „високи представник“, за други део тог ентитета недефинисана особа, а за Републику Српску „обични туриста који се лажно представља“. Сви су се питали, пред утакмицу у Зеници минулог петка, за кога ће навијати Шмит – отаџбину или послодавце?
„Високи“ није био на „Билином пољу“, али је пред утакмицу против Босне и Херцеговине угостио Бренда Нојендорфа, председника Фудбалског савеза Немачке. И пожелео му сву срећу! Што каже један искрени колега из Сарајева: „Немац је увек Немац и остаће заувек Немац!“
Германи никада нису одустали од ових западнобалканских простора, које је вековима, одвајкада, одликовало лицемерство, као најтежи облик преваре...
ШМИТ ОКУПИО СВОЈЕ
Кристијан Шмит, контроверзна личност у Босни и Херцеговини је уочи утакмице у Зеници против Босне и Херцеговине окупио сународнике у својој протекторатској канцеларији и под адресом „ОХР“ на друштвеним мрежама написао:
„Драго ми је било састати се с председником Немачког фудбалског савеза Берндом Нојендорфом који је у посети Сарајеву уочи квалификационе утакмице у оквиру УЕФА Лиге нација са репрезентацијом БиХ. Сигуран сам да ће гледаоци видети чаролију ’Елфа’ и ’Змајева’ на терену у Зеници“.
„НЕМАЧКА“ БИХ
Селектор БиХ Сергеј Барбарез је у дуелу против Немаца извео састав: Никола Васиљ, Адриан Леон Баришић, Никола Катић, Иван Башић, Сеад Колашинац, Џенис Бурнић, Јусуф Газибеговић, Армин Гиговић, Денис Хусеинбашић, Ермедин Демировић и Един Џеко.
Пет поменутих играча тренутно игра у Немачкој, Колашинац и Џеко су играли раније, а Газибеговић, Катић и Баришић наступају за клубове у Аустрији или Швајцарској, које су фудбалски ослоњене на немачко фудбалско тржиште и говорно подручје... Башић је стартовао као „Рус“ из Оренбурга...
Занимљиво је да су у Немачкој играли и Барбарез, као и његови помоћници Златан Бајрамовић и Мирко Хрговић.
Сви су они, осим судије Франсиса Летексијеа из Француске, на терену у Зеници причали немачки...
„ИЗВОРНИ“ НЕМАЦ РИДИГЕР
Срца босанско-херцеговачких навијача на „Билином пољу“ освојио је репрезентативац „изворне“ Немачке Антонио Ридигер.
Тамнопути дефанзивац чији је отац из Сијера Леонеа је пре утакмице против БиХ, током загрејавања, поклонио тренинг-дрес једном навијачу на северној трибини, па је добио велики аплауз. Након утакмице првотимац Реал Мадрида је изјавио:
– Желео бих да се захвалим босанским навијачима. Откако сам дошао овде, босанска браћа и сестре су ми исказали љубав. Једноставно изузетна Босна. За мене су и свлачионице биле добре, и све остало. Стадион, навијачи, услови, с тим се морате носити. Све је било добро.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
