КОРНЕР: Великан путем оздрављења

Све очи минулог викенда биле су упрте у Хумску. Партизан је играо против Чукаричког и ништа не би било интересантно да то није била прва утакмица црно-белих под новим, засад привременим, руководством и да навијачи са јужне трибине нису после 518 дана дошли на некадашњи стадион ЈНА.

У свечаној ложи поред Расима Љајића, Предрага Мијатовића и Данка Лазовића, главних људи у Привременом органу, још много познатих лица и легенди попут Саше Илића, Ивана Ћурковића, селектора Драгана Стојковића, генералног секретара ФСС Бранка Радујка, директора А тима Стевана Стојановића, министара Ивице Дачића и Зорана Гајића, председника КК Партизан Остоје Мијаиловића, одбојкашке легенде Жељка Танасковића...

Поново је Парни ваљак био у центру пажње. Атмосфера охрабрења не само за клуб из Хумске, већ и цео наш фудбал, без обзира што је Чукарички у саопштењу после утакмице управо људе из свечане ложе, превише тендециозно, окривио за утицај на преокрет у другом полувремену. Било је задовољство видети добро испуњене трибине на градском дербију. Није поента била у мечу два клуба сличних или истих боја, већ у најави оздрављења посрнулог великана. Превише је Партизан био отуђен од многих годинама уназад да су многи пожелели да се у овом тренутку врате и пруже подршку новим људима и садашњем тиму.

Имаће сигурно много проблема челници црно-белих, стручни штаб и играчи да се резултатски подигну. Бар до зиме немогуће је и довести појачања. Не ради се у овом случају о пуком навијању за црно или црвено-беле. Фраза да без јаког Партизана нема јаке Звезде и обрнуто, потврђује се и овог пута кроз утакмице нашег најтрофејнијег клуба у Лиги шампиона. Нека се оба наша великана са Топчидерског брда подсете како је то било током јесени 2003. Партизан је у уторак играо са Реалом 0:0, а три дана касније изгубио од Црвене звезде на Маракани 0:3. На крају црно-бели и нису били прваци. И тад нам је квалитет лиге био лош, међутим, још горе о нашој елити мислимо данас и зато су нам потребни јаки великани.