Последњих година сведоци смо бројних отказа у најелитнијем клупском такмичењу, а ни у овој сезони бројни тренери нису успели дуго да се задрже на клупама тимова које су предводили. Предњаче Војводина и Младост који су по два пута смењивали шефове струке.
Новосадски тим је у јулу мисију започео са Божидаром Бандовићем. Почетак није наговештавао брз растанак са искусним стручњаком, са којим су Лале лане играле финале купа и освојиле четврто место. Војводина у Европи била конкурентна са Ајаксом у квалификацијама Лиги Европе, односно Марибором у борби за Лигу конференције. Ипак, серија лоших резултата довела је до смене, те је њега на клупи Старе даме заменио Немања Кртолица. Нису се подигле Лале, па је само после после пет утакмица у Нови Сад дошло добро познато лице - Ненад Лалатовић.
Искусни стручњак је од Младости из Лучана направио апсолутни хит првенства. Заменио је темпераментни тренер Дејана Јоксимовића и до 12. кола успео да плаво-беле пошаље право у врх Супер лиге. Жеља да преузме Војводину била је неизмерна, те је њега на клупи заменио Никола Трајковић.
Поред Лалатовићевог трансфера, највећа детонација била је сигурно смена Александра Станојевића. Партизан је на самом почетку каскао за вечитим ривалом у борби за титулу, а убедљив пораз у међусобном дуелу, довео је до великих промена, а прва је била управо оставка човека који је, уз Лотара Матеуса, забележио највећи успех са црно-белима у 21. веку (улазак у Лигу шампиона). Прелазно решење био је Бранко Вукашиновић, да би после само једне утакмице у Хумску стигао Саво Милошевић. Испоставио се бивши селектор Босне и Херцеговине као идеално решење, пошто је од његовог доласка Партизан нанизао четири тријумфа.
ТСЦ је у еру без Жарка Лазетића кренуо са Дејаном Калафурићем, али је њега већ после седам мечева заменио Јован Дамјановић, који ће покушати да настави низ успешних резултата тима из Бачке Тополе и поново обезбеди групну фазу европских такмичења.
Мењали су такође Јединство и Нови Пазар. У новопеченог суперлигаша пристигао је Милош Обрадовић и тако заменио Ивана Радовановића након само пет одиграних кола. Тим крај Јошанице је на старту предводио Никола Трајковић, да би од седмог кола на клупу сео искусни Томислав Сивић.
Последња у низу промена догодила се у Суботици. После дебакла против Црвене звезде, Голубови су се захвалили Милошу Крушчићу. Поверење су указали Владимиру Гаћиновићу, који ће пред собом имати тежак задатак, да Спартак спаси испадања из елитног ранга.
Црвена звезда је лидер првенства и не планира да мења добитну комбинацију у виду Владана Милојевића, док ОФК Београд може бити изузетно задовољан радом Сима Крунића, пошто су Романтичари на позицији број три. Феђа Дудић је после нешто слабијег старта и невероватног испадања из Европе од Морнара из Бара, успео да консолидује тим Радничког 1923, те се Крагујевчани налазе на петом месту. Једно од пријатнијих изненађења јесте Раднички из Ниша, који са клупе предводи некадашњи играч Партизана, Никола Дринчић. Клубови који такође нису мењали шефа струке од старта сезоне су Чукарички, Текстилац, Железничар, Напредак и ИМТ.
Суперлигашка вртешка не намерава да стане и ове сезоне, те ће свим тренерима бити тешко да задрже позиције. Из сезоне у сезону све је већи број отказа шефовима струке, што потврђује колико је тешко држати диригентску палицу у најелитнијем домаћем такмичењу.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.