Борба Бре! Клуб занимљивог назива, оформљен пре свега три месеца – како каже Бојан Тодоровић, својевремено играч ПКБ-а, Црвене звезде, Војводине, шпанске Уеске, сада у улози тренера – лепа и здрава прича са леве обале.
- Све су наша деца, 2006. и 2007. годиште, уз 2008. и 2009. Играмо Прву лигу Београд, дакле, немамо пуно до тог највишег ранга. Трећи смо на табели, са четири победе и два пораза, иза Раковице и Синђелића. Тежимо да достигнемо тај квалитет као што има Раковица и остале екипе које дуже трају, али их изненађујемо из недеље у недељу – прича Бојан чији тим је добио садашње обрисе практично у септембру, па су резултати које постижу тим пре вредни пажње.
Од важних победа до сад издваја се свакако она против СЦ Вождовца...?
- Вождовац има младу, перспективну екипу, која ће у будућности сигурно имати два или три суперлигашка играча јер то Сале Кандић ради маестрално. Са Синђелићем играмо следећег викенда, сад прво Раковица. Победили смо Академију Лечић, која увек скупи тај крем Београда, који је некад играо Супер Б или Супер лигу. Успели смо да славимо у Шумицама где је увек врућ терен.
У Падинској Скели, у недељу (13.30) очекује вас занимљив дуел против још непоражене Раковице, коју предводи једно добро знано име, Горан Цмиљанић?
- Врхунски тренер, вратио се после седам година у рукомет, жељан рада и новог доказивања, има свих шест победа, одличну екипу, два врхунска играча, средњег и левог бека, синове бившег играча ПКБ-а, Јове Поповића, кога сам као клинац гледао. Сад играм против његових синова, један игра на двојну за Обилић у Супер лиги, а други је 2008. годиште, изузетно талентован и комотно може већ сад да игра највиши ранг. Морам да им некако покварим идеје, и њихове и тренерове...
Трећу годину сте већ тренер, почели сте од школице рукомета у Арени, сад већ са првом екипом. На неки начин логичан след после играчке каријере у којој је било 10 трофеја, играња у иностранству...
- И, врхунских тренера са којима сам радио – додаје Тодоровић - Да сам од сваког покупио по мало требало би да буде добро, а на играчки осећај мора да буде још боље.
С обзиром на то да сте били средњи бек да ли је сад поглед на игру другачији?
- И даље им ја прозивам акције... Са стране сигурно видим боље од њих, знам где сам ја грешио у њиховим годинама, у чему су мене исправљали и надам се да ћу само ове сезону то да чиним, а већ следеће би требало да то раде средњи бекови и да се разумемо на неку малу сугестију или климање главом. До тад... Губим глас сваког викенда прозивајући између 20 и 30 акција у току утакмице. Мада, свиђа ми се и то... – са много ентузијазма каже Тодоровић.
МАЛО ВИШЕ ПАЖЊЕ ЗА ЛИГУ
Прва лига?
- Треба да се обрати пажња на њу јер је развојна и међу 12 клубова има доста младих екипа, Нови Београд 2, Раковица, ми, Партизан 2, Звезда 2, сигурно шест, седам екипа где су клинци између 2006. и 2009. годишта и кроз три, четири године, кад се „пресвуче” цела та генерација, сигурно ће неко да игра Супер Б или чак Супер лигу. Без обира што је трећи ранг такмичења, развојна је, максимално је све обезбеђено. Треба да се води рачуна о тој деци која ће за четири, пет година да играју Суперлигу јер немају одакле другде да дођу.
УТАКМИЦА ДУПЛО ДУЖЕ ТРАЈЕ КАД СИ ТРЕНЕР
Није лако бити тренер?
- Није. Рећи ћу свима који почињу да утакмица траје дупло дуже у „овим патикама”. То нисам могао да верујем. Погледаш на семафор, 42. минут, не верујеш да има још 18 до краја. Док си играч то пролети брзо, нон-стоп си у акцији, враћаш се назад и не размишљаш. А, овде и кад се вратиш и та одбрана, коју никад нисам играо, али сад је озбиљно схватам и знам да се из ње побеђује и долази све, траје као десет минута... Из играчке перспективе то пролети за 30, 40 секунди.
Замислите како је изгледало вашим тренерима...
- Све сам им опростио... Највише сам био љут на Бошка Рудића и Николу Марковића, али их сад апсолутно разумем јер су на потпуно „свој” начин видели рукомет...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
