Многи се сећају тренутка када је Александра Узелац, бриљантна репрезентативка Србије, решила да ипак каже „збогом” Бразилу и Флуминенсеу, врати се у Европу и почне потпуно ново поглавље. У том тренутку одбојкашки посленици можда чак и скептично запитали су се „зашто је Александра одабрала Зерен, екипу у Турској која је тек изборила суперлигашки статус?!”. А редом су се низали парафи сјајне ведете Бранкице Михајловић, па целог српског стручног штаба тренера Љубичића, помоћника Пејовића, Протића, кондиционог Шопаловића, физиотерапеута Нинковића...
Спремало се још тада у табору „љубичастих” из Анкаре, популарних „козица” бум. Знали су да је пут прави, да треба да се прегрми почетак партија у елити, а после, пустите само Србе и две нападачке „убице” Александру и и Бранкицу и десиће се чудо!
А не дешавају се чуда баш сваки дан. После четири пораза Зерена, тим две главне звезде Александре Узелац (20) и Бранкице Михајловић (33) нанизао је пет победа. А последњи, добро читате – против првака Фенербахчеа кроз пет сетова. И наравно, већ по традицији доминирале су ко други до нашег тандема. Узелац је бројала до 28 поена, Бранкица до 27 у званичној статистици.
Славило се у Анкари, постало је то и традиција, на вези је била Александра Узелац, која је још једном доказала зашто је професионалац и да је ни новац, а ни слава нису апсолутно променили. Напротив.
На позив из Спортског журнала радо је одговорила и потанко причала о новој епизоди.
Пета победа у низу, срушен је и Фенербахче што је за сваки респект?
- Да, управо тако, пета победа заредом. И то стварно моћан Фенер је „пао”. Не знам да ли се десило да дебитант у суперлиги победи првог на табели, актуелног првака Турске?! Ово је једна победа али тренутно злата вредна!!! – задовољно звучи Александра, која не крије колико јој прија и улога која јој је додељена, Анкара, дружење и савети Михајловићеве, цео амбијент.
Најавили су из менаџмента клуба да ће већ у првој сезони направити чудо и да ће Анкара и по Зерену бити и те како позната, сан се полако остварује?
- Управа клуба од почетка има велику амбицију и стварно се залажу да и остваре то. Сви смо на истом задатку и сви стремимо ка томе, а није тајна да је жеља продор у врх, тај горњи дом.
Имали сте конкретно на овој утакмици 28 поена, а од почетка сезоне и Ви и Бранци играте невероватно?
- Да ја сам освојила 28, а Бранки 27. Претежно она и ја поделимо поене. Још мало да нам се средњи блокери прикључе и биће савршено. У наставку очекујем све победе до краја полусезоне!
Како Вас публика доживљава било је 5000 гледалаца на овом мечу, већ сте постале љубимице?
- Публике на утакмицама у Турској увек има и то је опште познато, али су наши навијачи сваког дана бројнији, све их је више и то радује. Увек је дивно играти пред пуним трибинама још код куће...
Колико сте задовољни и шта би Вас задовољило на крају сезоне?
- Тренутно сам задовољна, мада смо могле да добијемо на почетку сезоне и Галатасарај и Бешикташ. Али добро, није још готово. Била бих баш срећна кад бисмо се уврстиле у прве четири екипе, али рано је за то још. Идемо утакмицу по утакмицу. Полако се развијамо и упознајемо и са тренером и ми саме играчице. Ипак нам је свима прва сезона заједно. Конкретно баш у утакмици са Фенербахчеом смо показале да смо тим и у том правцу треба да идемо.
Знам сигурно да и даље тражите и упијате савете, шта каже тренер Љубичић а шта Бранкица?
- Мени као странкињи прилагођавање је било лако, ту ми је Бранкица, и ја за њу увек! Много ми значи и на тренингу и на утакмици и ван одбојке, у животу. Њени савети су драгоцени. Такође и тренера Љубичића, стручног штаба. Слушам и поштујем јер знам да су вредни.
И ова „тинејџерка” истински сања али не „лети”. И даље са великим поштовањем прича о свом родном Зрењанину и почецима у Багљашу, афирмацији у Железничару из Лајковца, епизоди која јој је значила професионално и животно у Бразилу, сада и Зерену. Али и репрезентацији Србије, што је и потврдила у недавном интервјуу за турске медије када је у суперлативу причала о Маји Огњеновић, Тијани Бошковић и Бранкици Михајловић. „Узи” је то, спортско васпитање, „војничка” дисциплина, ветар у коси типичан за једну 20-годишњакињу.
СА ХЕНОМ НА ВЕЗИ СВАКИ ДАН - ДРАГО МИ ЈЕ ЗБОГ ЊЕ
Ако је нешто остало упамћено као један од главних утисака то су партије Александре Узелац и њене цимерке са ОИ у Паризу Хене Куртагић. Али и осмеси иза којих је исијавала срећа. Иако су у другим државама, и даље су „једна поред друге”.
- Наравно да се чујем, увек, сваки дан! Изузетно ми је драго због Хене да игра у Милану, да напредује, показује своје квалитете. Изнад свега, да је срећна!
МАМА И ТАТА БИЛИ У ПОСЕТИ, СТИЖЕ И СЕСТРА И НЕЋАК УРОШ
У породици Узелац једна реч доминира - спорт. Мама Валерија је тренирала гимнастику и карате, отац Давор је био фудбалер, брат Срђан одбојкаш, сестра Валерија пре студија ДИФ-а у Новом Саду бавила се плесом. А ту је и „јача половина”- Данило Јањатовић, фудбалер.
- Породица, дечко увек ме подржавају бодре из све снаге где год да играм, а да су ту. Мама и тата су били недавно, сестра, зет и нећак Урош стижу у јануару. А дечко, када се заврши полусезона у фудбалу – открива примач сервиса селекције Србије и Зерена.


Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.